Mađarski premijer Viktor Orban je nedavno saopštio da je stavio veto na zajedničku izjavu Evropske unije u vezi sa Ukrajinom. Razlog za ovo njegovu odluku je što smatra da „ne može da podrži bilo kakav zajednički stav pre nego što se Mađari izjasne o članstvu Ukrajine u EU“. Orban je to izjavio na marginama samita EU u Briselu, naglašavajući da Mađarska ne može da prihvati formiranje zajedničke evropske pozicije koja se odnosi na rat u Ukrajini.
Orban je takođe naglasio da ovo nije prvi put da se Mađarska suočava sa ovakvim izazovima. On je istakao da su mađarske porodice u poslednje tri godine izgubile oko 2,5 miliona forinti po domaćinstvu, što predstavlja otprilike 6,2 miliona evra, kao posledicu sukoba u Ukrajini. „Ne možemo dozvoliti da mađarske porodice plaćaju ekonomsku cenu rata“, rekao je Orban. Ova izjava ukazuje na to da ekonomski efekti rata u Ukrajini direktno utiču na životni standard građana Mađarske.
Nadalje, Orban je istakao da je jedini način da se reše trenutni problemi u vezi sa Ukrajinom podrška mirnim naporima američkog predsednika Donalda Trampa, umesto podržavanja ratnih aktivnosti. U ovom kontekstu, Orban je naveo da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski učestvovao u debati koja je prethodila glasanju o usvajanju zajedničke izjave. Orban je ocenio da se Zelenski „nije ponašao prijateljski“ i da je zbunjen u vezi sa svojom ulogom, ponašajući se kao da je Ukrajina već članica EU.
Premijer Orban je takođe skrenuo pažnju na to da se u Mađarskoj postavlja pitanje o mišljenju građana u vezi sa pristupanjem Ukrajine EU. On je rekao: „Nema svrhe od pritisaka Zelenskog. Pre nego što saznamo kakvo je mišljenje Mađara, ne mogu ga u tome podržati.“ Ova izjava naglašava značaj javnog mnjenja i demokratskog procesa u donošenju odluka koje se tiču spoljne politike.
U Briselu je Evropski savet ponovo usvojio zaključke o nepokolebljivoj podršci Ukrajini, koje je podržalo 26 lidera, osim mađarskog premijera. Na prethodnom sastanku Evropskog saveta, lideri EU su takođe usvojili slične zaključke bez Mađarske, nakon što Orban nije potpisao izjavu o pružanju vojne i finansijske podrške Ukrajini i povećanju pritiska na Rusiju.
Ove događaje je pratio i međunarodni kontekst, pošto su mnogi lideri EU izrazili podršku Ukrajini tokom sukoba s Rusijom. Međutim, Orbanova politika je pokazala da se Mađarska izdvaja od ostalih članica u pogledu stava prema Ukrajini. Ova situacija može dovesti do dodatnih tenzija unutar EU, s obzirom na to da Mađarska ne deli stavove većine evropskih lidera.
Orbanova odluka da uloži veto na zajedničku izjavu EU, kao i njegovo insistiranje na jasnom izjašnjavanju mađarskih građana o članstvu Ukrajine u EU, može imati dugoročne posledice ne samo za Mađarsku već i za celokupnu politiku EU prema Ukrajini. Ova situacija takođe ilustruje kako unutrašnji politički pritisci i ekonomski interesi mogu uticati na međunarodne odnose i strategije država članica EU.
S obzirom na sve ove faktore, postavlja se pitanje kako će se dalje odvijati odnosi između Mađarske i drugih članica EU u kontekstu rata u Ukrajini i evropske politike proširenja. Orbanova politika i njegovo protivljenje zajedničkim stavovima EU mogu oblikovati buduće odluke i pristupe prema Ukrajini, kao i prema drugim pitanjima od značaja za stabilnost i jedinstvo Evropske unije.
