Ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, osvrnuo se na navode Borka Stefanovića, zamenika predsednika Stranke slobode i pravde, koji je izneo optužbe o povezanosti predsednika Aleksandra Vučića sa kriminalnim grupama. Đurić je ocenio ove tvrdnje kao „još jedan u nizu očajničkih pokušaja dela opozicije“ da diskredituje i kriminalizuje Vučića i Srpsku naprednu stranku, naglašavajući da su optužbe iznete bez ikakvih pravih dokaza.
U svom reagovanju, Đurić je na društvenoj mreži Fejsbuk istakao važnost fokusiranja na činjenice. On je naglasio da su tvrdnje o povezanosti Vučića i njegovog brata sa trgovinom drogom „čista i fabrikovana laž“. Prema njegovim rečima, ovakve laži ne mogu dovesti Stefanovića i njegove kolege na vlast, jer je narod Srbije sposoban da prepozna njihove prave motive. Đurić je takođe upozorio da će laži koje iznose biti korišćene od strane neprijatelja Srbije kako bi se blatio ugled zemlje u svetu.
Đurić se obratio Stefanoviću i njegovim kolegama, govoreći im da su njihove optužbe neodgovorna opoziciona kritika koja zapravo pokazuje njihovu beskrupuloznost i može da odvrati birače od njih. On tvrdi da ovakvo ponašanje ne predstavlja odgovorno delovanje opozicije, već je to pokušaj da se stekne politička korist na račun ugleda zemlje. Đurić je jasno stavio do znanja da ovakve optužbe ne samo da štete pojedincima, već i celokupnoj Srbiji.
Reakcija Đurića dolazi u trenutku kada je politička scena u Srbiji napeta, a opozicija često koristi medijske kanale da bi kritizovala vladajuću stranku. U ovom kontekstu, Đurić je podvukao značaj istine i odgovornosti u političkom delovanju, naglašavajući da je važno da se kritika zasniva na činjenicama, a ne na neutemeljenim spekulacijama.
Đurić je takođe ukazao na to da je uloga opozicije da konstruktivno doprinosi političkom dijalogu, umesto da se oslanja na optužbe koje su bez osnova. On je pozvao sve političke aktere da se fokusiraju na pitanja od značaja za građane Srbije, umesto da se bave ličnim napadima i difamacijom.
Ova situacija dodatno komplikuje već uzburkanu političku atmosferu u Srbiji, gde se opozicija i vladajuća stranka često sukobljavaju oko različitih pitanja, uključujući i borbu protiv korupcije, ekonomski razvoj i odnose sa međunarodnom zajednicom. Đurićeva izjava može se posmatrati kao deo šireg nastojanja vladajuće stranke da se zaštiti od kritika i da održi svoju poziciju na vlasti.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da političke stranke u Srbiji često koriste različite strategije kako bi privukle pažnju birača. Optužbe i kontraverze su uobičajene u političkom diskursu, ali Đurićev odgovor ukazuje na to da vladajuća stranka namerava da se bori protiv ovih taktika i da se fokusira na stvaranje pozitivnog imidža.
U zaključku, Đurić je pozvao na odgovornost i istinu u političkom delovanju, naglašavajući da je važno da svi akteri u političkom životu Srbije rade na jačanju stabilnosti i ugleda zemlje. Njegova izjava može se smatrati pozivom na promenu u političkom diskursu, gde bi se umesto ličnih napada i optužbi, trebale promovisati konstruktivne ideje i rešenja za izazove sa kojima se Srbija suočava.
