Inflacija u Nemačkoj nastavlja da raste, a prema preliminarnim procenama Saveznog zavoda za statistiku, u februaru 2023. godine iznosila je 2,3% na godišnjem nivou. Ova cifra ostaje na istom nivou kao i u januaru, dok su cene u periodu od januara do februara porasle za 0,4%.
Iako je ukupna inflacija ostala stabilna, statističari beleže ohrabrujući signal: osnovna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane, usporila je na 2,6% u februaru, u poređenju sa 2,9% u januaru. Mnogi ekonomisti smatraju da je bazna inflacija bolji pokazatelj kretanja maloprodajnih cena od ukupne inflacije, zbog čega se očekuje slabljenje inflacije tokom godine.
Skok cena energenata, koji je usledio nakon ruskog napada na Ukrajinu, izazvao je zabrinutost među nemačkim građanima, koji u anketama često navode inflaciju kao jedan od svojih najvećih strahova. U prethodnim godinama, inflacija je u jesen 2022. dostigla rekordnih 8,8%, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u društvu.
Prema prognozama ekonomista, očekuje se da će inflacija na kraju ove godine iznositi oko 2,2%. Ova cifra je nešto viša od dva procenta, što predstavlja dugoročni cilj Evropske centralne banke (ECB). Sličnu procenu dala je i nemačka centralna banka, Bundesbanka, koja je najavila trend pada inflacije. „Računamo na… trend pada inflacije“, ističu iz Bundesbanke, dodajući da se očekuje povratak na stopu od dva procenta do 2026. godine.
ECB definiše inflaciju od dva procenta kao optimalnu meru između stabilnih cena i zdravog rasta cena u privredi. Prema njihovim rečima, inflacija koja se približava nuli, ili čak deflacija, može obeshrabriti potrošnju i investicije, što nije poželjno za ekonomsku stabilnost.
Međutim, predsednik Bundesbanke, Joakim Nagel, naglašava da usporavanje inflacije ne znači nužno i niže cene. „Potrošači će morati da se naviknu na više cene“, rekao je on, ukazujući na to da i dalje postoji pritisak na cene usluga i proizvoda.
Kada se govori o cenama energenata, beleži se pad od 1,8% u poslednjih 12 meseci, dok su cene hrane porasle za 2,4%. Cene usluga, poput popravke automobila i ugostiteljstva, raste brže od proseka, a trend je nastavljen i u februaru, sa povećanjem cena od 3,8%. Ovi podaci ukazuju na to da i dalje postoji značajna inflacija u sektorima koji su ključni za svakodnevni život građana.
Uzimajući sve u obzir, inflacija u Nemačkoj ostaje izazov za ekonomiju i potrošače. Iako se očekuje usporavanje inflacije tokom godine, visoke cene hrane i usluga i dalje će predstavljati značajno opterećenje za domaćinstva. Mnogi građani će morati da se prilagode novom ekonomskom okruženju, a vlasti će biti pod pritiskom da preduzmu odgovarajuće mere kako bi ublažile posledice inflacije na svakodnevni život.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti kretanja na ekonomskom tržištu i kako će ona uticati na životni standard građana. Pitanje inflacije ostaje u fokusu javnosti i ekonomskih analitičara, a svi se nadaju da će mere koje preduzimaju vlasti i centralne banke doprineti stabilizaciji cena i očuvanju kupovne moći građana. U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na nemačko društvo i ekonomiju.
