U Srbiji, prema podacima iz 2022. godine, godišnje se dijagnostikuje oko 41.500 slučajeva karcinoma, dok skoro 20.000 ljudi umre od ove bolesti. Među muškarcima, najčešći oblici raka su pluća, debelo crevo i prostata, dok kod žena dominiraju karcinomi dojke, pluća, debelog creva i grlića materice. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem zdravlja u Srbiji, čime je prevencija karcinoma jedan od najvećih izazova savremene medicine.
Iako ne postoji univerzalni lek protiv malignih oboljenja, naučnici sa Harvarda su razvili deset zapovesti za prevenciju karcinoma. Ove zapovesti obuhvataju izbegavanje duvana, pravilnu ishranu, redovno vežbanje, održavanje zdrave telesne težine, ograničavanje unosa alkohola, izbegavanje nepotrebnog zračenja, toksina, infekcija koje mogu doprineti raku, prioritet san, i unos dovoljne količine vitamina D.
Posebno se naglašava važnost ishrane, koja, kako se pokazalo, može značajno uticati na rizik od razvoja karcinoma. U ovom trenutku, ishrana zasnovana na biljnim namirnicama pokazuje se kao najefikasnija u smanjenju rizika. Studije sa Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji su pokazale da vegani imaju 24% manji rizik od razvoja karcinoma u poređenju s mesožderima. Takođe, postoji jasna povezanost između konzumacije crvenog i prerađenog mesa i povećanog rizika od raka debelog creva.
U skladu s tim, britanski Telegraph donosi nekoliko naučno potvrđenih strategija u ishrani koje mogu pomoći u smanjenju rizika od karcinoma. Preporučuje se ograničavanje unosa crvenog mesa na tri porcije nedeljno i izbegavanje prerađenog mesa, koje često sadrži nitrate i nitrite koji mogu biti kancerogeni. Priprema mesa na visokim temperaturama takođe može stvoriti supstance povezane s razvojem raka.
Osim toga, preporučuje se da tri četvrtine tanjira budu ispunjene svežim biljnim namirnicama kao što su voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke. Ova ishrana, bogata vlaknima, može smanjiti rizik od raka. Istraživanja pokazuju da povećan unos vlakana može smanjiti rizik od raka debelog creva za osam procenata na svaka dodatna porcija od sedam grama.
Osobe koje jedu više biljnih namirnica su povezanije sa zdravijim mikrobiomom creva, što dodatno smanjuje rizik od upalnih procesa i karcinoma. Preporučuje se da se tokom nedelje unese najmanje 30 različitih biljnih namirnica.
Neki korisni saveti uključuju dodavanje pasulja i drugih mahunarki u obroke, korišćenje fermentisanih mlečnih proizvoda kao što su jogurt i kefir, i uključivanje tamnozelenog lisnatog povrća, koje sadrži supstance koje smanjuju upale i štite DNK.
Uzimanje oraha takođe može biti korisno, jer su istraživanja pokazala da odrasli koji su konzumirali orah imali su niže nivoe upalnih markera i povoljne promene na polipima debelog creva. Na taj način, povećava se i unos omega-3 masnih kiselina i drugih hranljivih materija.
Zadnje, ali ne manje važno, raznolikost u ishrani je ključna. Kombinacija različitih vrsta voća i povrća obezbeđuje širok spektar hranljivih materija i fitohemikalija koje deluju kao antioksidansi i smanjuju rizik od bolesti. Preporučuje se najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, kako bi se obezbedilo optimalno zdravlje i smanjio rizik od karcinoma.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da svaka osoba može doprineti svojoj prevenciji karcinoma putem pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i izbegavanja štetnih navika. Ove promene mogu značajno smanjiti rizik od obolevanja i doprineti boljem kvalitetu života.
