Fizicari u CERN-ovom centru za nuklearna istraživanja u Ženevi postigli su značajan naučni proboj pretvarajući olovo u zlato tokom sudara jezgara olova gotovo brzinom svetlosti. Ova neverovatna konverzija je merena novim mehanizmom, a rezultat je objavljen u saopštenju te organizacije. Iako je ovaj događaj fascinantan, naučnici naglašavaju da se neće stvoriti „basnoslovne količine zlata“.
Sudari jezgara olova visoke energije imaju sposobnost da proizvedu plazmu, za koju se smatra da je ispunila univerzum u milionitom delu sekunde nakon Velikog praska. Ova plazma je mogla da igra ključnu ulogu u formiranju materije koju danas poznajemo, tvrde istraživači. Kada se jezgra olova nađu u tunelu akceleratora čestica LHC-a, dugom 27 kilometara, mnogo je verovatnije da će proći jedno pored drugog bez sudara, nego da će se sudariti.
Intenzivno magnetno polje koje okružuje jezgra može izazvati vibracije njihove unutrašnje strukture, što može rezultirati izbacivanjem malog broja neutrona i protona. Da bi se proizvelo zlato, koje se sastoji od 79 protona, tri protona moraju biti uklonjena iz olovnog jezgra. Ovo je deo procesa koji su naučnici opisali u svom istraživanju. Međutim, ukupna količina proizvedenog zlata bila je trilione puta manja nego što bi bilo potrebno za izradu čak i jednog komada nakita, što je dodatno umanjilo sve nade alhemičara.
CERN ističe da zlato postoji samo mali deo sekunde, što znači da je iako je san srednjovekovnih alhemičara tehnički mogao biti ostvaren, njihove nade o bogatstvu su još jednom razočarane. Ova otkrića su zabeležena u stručnom članku objavljenom u časopisu „Physical Review Journals“, a sama studija je realizovana kroz eksperiment „Alisa“ koji traje od 2015. godine.
Eksperimenti poput ovog u CERN-u ne samo da produbljuju naše razumevanje fizike i strukture materije, već i otvaraju nove puteve za istraživanje fundamentalnih pitanja o postanku univerzuma. Sudari čestica u LHC-u omogućavaju naučnicima da proučavaju uslove koji su vladali u trenutku kada je univerzum bio mlad, pružajući uvid u procese koji su oblikovali sve što danas poznajemo.
Iako je proces pretvaranja olova u zlato fascinantan iz naučne perspektive, on ne predstavlja praktičnu metodu za proizvodnju zlata. Umesto toga, ovo otkriće ukazuje na kompleksnost i lepota prirodnih zakona koji vladaju u našem univerzumu. Naučnici nastavljaju da istražuju kako se materija formira i kako se elementi interaguju na subatomskom nivou.
CERN, kao jedna od vodećih istraživačkih institucija na svetu, nastavlja da privlači pažnju ne samo fizičara, već i javnosti, sa svojim inovativnim pristupima i spektakularnim otkrićima. Ova nedavna otkrića su samo još jedan dokaz da su granice nauke stalno pomerljive i da nas avantura otkrivanja vodi ka novim saznanjima.
U zaključku, iako je proces pretvaranja olova u zlato intrigantan, ističe se da je naučni značaj ovih eksperimenata u razumevanju univerzuma daleko važniji od bilo kakvih materijalnih dobitaka. Ova istraživanja predstavljaju ključnu komponentu našeg razumevanja osnovnih zakona fizike i evolucije materije, a naučnici u CERN-u nastavljaju da rade na razvoju novih teorija i otkrića koja će oblikovati budućnost nauke.
