Naučnici u laboratoriji u Južnoj Dakoti istražuju jedno od najvažnijih pitanja u nauci: zašto postoji naš univerzum. Njihovo istraživanje, poznato kao Eksperiment dubokog podzemnog neutrina, ima za cilj da otkrije tajne koje se kriju duboko pod zemljom, a prenosi BBC. Ovaj projekat se sprovodi u saradnji sa timom japanskih naučnika koji se takođe bave sličnim pitanjima o poreklu univerzuma.
Trenutne teorije o nastanku univerzuma ne mogu da objasne postojanje planeta, zvezda i galaksija koje nas okružuju. Da bi istražili ovu misteriju, naučnici grade detektore za proučavanje subatomskih čestica poznatih kao neutrini. Ove čestice su ključne za razumevanje fundamentalnih zakona fizike i mogu pružiti uvid u to kako je univerzum nastao.
Eksperiment se odvija 1.500 metara ispod površine u tri ogromne podzemne pećine. Ove pećine su toliko velike da su građevinske ekipe koje ih grade izgledaju kao male igračke pored njih. Direktor nauke ovog projekta, dr Džaret Hajz, naziva ove pećine „katedralama nauke“. On je skoro deset godina uključen u izgradnju ovih prostora, koji su idealni za proučavanje neutrina jer ih štite od buke i zračenja iz okoline.
Dr Hajz ističe da su naučnici spremni da izgrade detektor koji će promeniti naše razumevanje univerzuma. U tu svrhu, više od 1.400 naučnika iz 35 zemalja sarađuje na ovom projektu. Kada je univerzum stvoren, nastale su dve vrste čestica: materija, od koje su sačinjene zvezde i planete, i antimaterija, koja je njena suprotnost. Teoretski, ove dve čestice su se trebalo da ponište, ostavljajući samo energiju. Ipak, materija postoji, a naučnici veruju da odgovor na to zašto postoji leži u proučavanju neutrina i njihovih suprotnih čestica, antineutrina.
Neutrini su zanimljive čestice jer se tokom svog putovanja veoma malo menjaju. Naučnici žele da istraže da li postoje razlike u ponašanju između neutrina i antineutrina, što bi moglo da pruži odgovore na pitanje zašto se materija i antimaterija ne poništavaju. Ovaj eksperiment je međunarodna saradnja koja uključuje 1.400 naučnika iz 30 zemalja. Dr Kejt Šo sa Univerziteta u Saseksu smatra da će otkrića iz ovog istraživanja biti transformativna za naše razumevanje univerzuma.
U međuvremenu, japanski tim naučnika gradi Hyper-K, unapređenu verziju postojećeg detektora neutrina, Super-K. Očekuje se da će Japanci biti spremni da pokrenu svoj neutrinski snop pre Amerikanaca. Dr Mark Skot sa Imperijal koledža u Londonu veruje da će njegov tim napraviti značajna otkrića o poreklu univerzuma, zahvaljujući većoj osetljivosti svog detektora. Zajednički rad na ovim projektima bi mogao doneti više informacija nego da se svaki tim bavi svojim istraživanjem odvojeno.
Naša trenutna saznanja sugerišu da univerzum nije trebao da se formira u planete, zvezde i galaksije, ali dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri ukazuje na to da postoji element trke između ovih istraživačkih timova. Iako je trka u toku, prvi rezultati se ne očekuju još nekoliko godina.
Postavlja se pitanje šta se zapravo dogodilo na početku vremena da bi došlo do postojanja materije. Ovo ostaje enigma koju naučnici nastoje da razjasne kroz svoja istraživanja neutrina i antineutrina. Ova istraživanja mogu pružiti ključne uvide u fundamentalne aspekte univerzuma i naše postojanje u njemu.
