Naučnici su napravili značajan korak u oblasti optičkih tehnologija razvojem kontaktnih sočiva koja omogućavaju ljudima da vide u mraku, čak i sa zatvorenim očima. Ova inovacija je predstavljena u istraživanju objavljenom u prestižnom časopisu Cell, gde su neurolozi objasnili svoj rad na transformaciji infracrvenog svetla u vidljivu svetlost.
U ovom istraživanju, istraživači su koristili napredne tehnike kako bi omogućili očima da detektuju svetlost van uobičajenog spektra. Ključna karakteristika ovih sočiva je sposobnost da vide infracrveno svetlo, što je inače nevidljivo ljudskom oku. Ono što je posebno zanimljivo jeste da izvor svetlosti nije potreban, što znači da sočiva mogu raditi u potpunoj tami. Kada osoba nosi ova sočiva i drži oči zatvorene, sposobnost da se vidi infracrveno svetlo se pojačava, omogućavajući korisnicima da dobiju dodatne informacije o okolini.
Vođa istraživačkog tima, Tijan Sue, sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Kini, izjavio je da ovo istraživanje stvara potencijal za razvoj „super-vida“ kod ljudi. Ova tehnologija bi mogla imati široku primenu, od vojne upotrebe do medicinske dijagnostike, a njen uticaj na svakodnevni život mogao bi biti značajan.
Da bi se razvila ova revolucionarna sočiva, istraživači su kombinovali nanočestice sa netoksičnim i fleksibilnim polimerima koji se često koriste u izradi kontaktnih sočiva. Ova kombinacija omogućava da sočiva budu udobna za nošenje, dok istovremeno pružaju naprednu funkcionalnost. Naučnici su takođe napomenuli da su za sada sočiva sposobna da detektuju samo infracrveno zračenje iz LED svetla, ali se nadaju da će u budućnosti razviti sočiva koja će imati veću osetljivost i precizniju rezoluciju.
Ova inovacija dolazi u vreme kada se tehnologija brzo razvija, a primena naprednih optičkih sistema postaje sve šira. Kontaktna sočiva koja mogu povećati sposobnost vida u mraku predstavljaju značajan korak napred u oblasti optike i mogu otvoriti nova vrata u razumevanju i korišćenju svetlosti. Na primer, u vojnim operacijama, ovi uređaji bi mogli omogućiti vojnicima da bolje razumeju okolinu čak i u uslovima smanjene vidljivosti, dok bi u medicini mogli pomoći lekarima da bolje vide strukture i procese u ljudskom telu.
Osim toga, tehnologija koja se koristi za izradu ovih sočiva može se primeniti i na druge oblasti, kao što su sigurnosni sistemi i automobilska industrija. Razvoj sočiva koja mogu detektovati infracrveno svetlo može poboljšati sigurnost vozača, omogućavajući im da bolje vide u mraku ili u uslovima loše vidljivosti.
Iako je još uvek u fazi istraživanja, ova inovacija predstavlja značajan korak napred u razvoju kontaktnih sočiva i može imati dalekosežne posledice na način na koji percipiramo svet oko nas. Kako istraživači nastavljaju da usavršavaju ovu tehnologiju, možemo očekivati nove i uzbudljive mogućnosti koje će proizaći iz ovog istraživanja. Na kraju, pitanje je koliko će brzo ova tehnologija postati dostupna široj javnosti, ali jedno je sigurno: nauka i tehnologija nastavljaju da pomeraju granice onoga što je moguće.
Ova istraživanja ukazuju na to da bi u budućnosti moglo doći do razvoja još sofisticiranijih optičkih uređaja koji će omogućiti ljudima da prevaziđu ograničenja koja su im postavljena prirodom. U svakom slučaju, kontaktna sočiva koja omogućavaju vid u mraku predstavljaju fascinantan korak u pravcu budućnosti gde bi ljudi mogli da iskuse svet na potpuno nov način.
