Istraživači sa Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih razvili su inovativne mikrorobote koji su manji od dva milimetra, sposobni za navigaciju kroz krvne sudove i preciznu isporuku lekova na mestima gde su najpotrebniji, s ciljem sprečavanja moždanog udara. Ova tehnologija predstavlja značajan napredak u medicinskoj primeni mikrorobotske nauke, a njen potencijal bi mogao da revolucionizuje način na koji se leče različite bolesti.
Mikroroboti još uvek nisu testirani na ljudima, ali su pokazali obećavajuće rezultate u eksperimentima sa svinjama i ovcama. Ovi nalazi su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu „Science“, što ukazuje na ozbiljnost i rigoroznost istraživanja. Ključni problem koji mikroroboti rešavaju jeste potreba za velikim dozama lekova koje se često distribuiraju po celom telu, što povećava rizik od neželjenih efekata.
Jedan od glavnih izazova u lečenju bolesti poput moždanog udara ili tumora jeste potreba za preciznom isporukom lekova. U tradicionalnim metodama, lekovi se često šire po celom organizmu, što može uzrokovati razne nuspojave. Novi mikroroboti, međutim, koriste sferne gel kapsule koje omogućavaju direktnu isporuku leka na tačno određeno mesto. Ove kapsule su posebno dizajnirane da sadrže lekove i da budu pogodne za navigaciju kroz krvne sudove.
Gel kapsule su opremljene nanočesticama gvožđe-oksida, koje omogućavaju spoljašnje upravljanje putem magnetnih polja. Kada mikrorobot stigne do ciljanog mesta, kapsula se zagreva putem visokofrekventnog magnetnog polja, što izaziva rastvaranje gela i oslobađanje leka u krvotok. Ovaj proces omogućava preciznu i kontrolisanu isporuku lekova, smanjujući potrebu za velikim dozama i minimizirajući rizik od nuspojava.
Fabijan Landers, istraživač sa ETH Cirih i glavni autor studije, ističe koliko je važno da navigacioni sistem mikrorobota bude dovoljno robustan da izdrži brzi protok krvi u krvnim sudovima. „Neverovatno je koliko krvi se pumpa kroz naše krvne sudove i kojom brzinom“, naglašava on, što dodatno ukazuje na kompleksnost izazova s kojima se suočavaju istraživači.
Pored mogućnosti da se koriste za lečenje moždanog udara, ovi mikroroboti imaju potencijalnu primenu i u lečenju drugih bolesti. Na primer, mogu se koristiti za isporuku lekova za rak ili za ciljanje specifičnih oboljenja koja zahtevaju preciznu terapiju. Ovo bi moglo značiti revoluciju u načinu na koji se leče hronične i teške bolesti, pružajući pacijentima efikasniju i manje invazivnu opciju.
Osim medicinskih aplikacija, razvoj ovih mikrorobota otvara vrata i za druge tehnološke inovacije. Njihova mala veličina i sposobnost navigacije kroz kompleksne strukture poput krvnih sudova omogućavaju istraživačima da razmišljaju o različitim primenama u oblasti nanotehnologije, biologije i biomedicine.
Iako je razvoj mikrorobota još uvek u ranoj fazi, rezultati istraživanja su veoma ohrabrujući. U narednim godinama, očekuje se da će se nastaviti istraživanja i testiranja kako bi se utvrdila sigurnost i efikasnost ovih robota na ljudima. Ako se pokaže da su efikasni, ovi mikroroboti mogli bi značajno promeniti način na koji se pristupa lečenju ozbiljnih bolesti i pružiti novu nadu pacijentima širom sveta.
Kao što se vidi, inovacije u oblasti mikrorobotske nauke donose potencijalne promene koje bi mogle da utiču na medicinsku praksu, omogućavajući precizniju i manje invazivnu terapiju. Ovi mikroroboti su korak ka budućnosti gde bi medicinska tehnologija mogla da postane još efikasnija i prilagodljivija potrebama pacijenata.
