Naucnici su na tragu novoj devetoj planeti Sunčevog sistema, koju su nazvali planeta Y. Ova planeta se nalazi u oblasti Kuiperovog pojasa, koji se proteže iza Neptuna. Najnovija studija sugeriše da postojanje planete Y može objasniti nagnute orbite nekih udaljenih tela u Kuiperovom pojasu.
Kuiperov pojas je regija Sunčevog sistema koja sadrži mnogo malih tela, većinom sastavljenih od leda. Ova tela su pod uticajem gravitacionih sila velikih planeta kao što su Jupiter i Neptun. Zbog tih uticaja, orbite nekih objekata u Kuiperovom pojasu mogu biti poremećene, što ih može dovesti bliže jednoj od velikih planeta ili čak u unutrašnji deo Sunčevog sistema.
Istraživači su došli do zaključka da potencijalno postojanje planete Y može biti uzrok pomeranja orbita nekih tela u Kuiperovom pojasu. Vođa studije, astrofizičar Amir Siraj sa Univerziteta Prinston, izjavio je da bi jedno od objašnjenja za ove neobične orbite moglo biti prisustvo planete koju ne možemo videti, verovatno manje od Zemlje, ali veće od Merkura, koja orbitira u dalekom spoljašnjem delu Sunčevog sistema.
Planeta Y je najnovija u nizu hipotetičkih planeta Sunčevog sistema za koje se veruje da se nalaze u Kuiperovom pojasu. Pre toga, Pluton je bio deveta planeta, ali je 2006. godine klasifikovan kao patuljasta planeta, što je otvorilo vrata za nova istraživanja i teorije o postojanju drugih planeta.
Potraga za novom planetom započela je nakon što su profesor astronomije Majk Braun i njegov kolega Konstantin Batigin sa Instituta za tehnologiju iz Kalifornije postavili hipotezu o postojanju planete devet, ili Y. Ova teorija je izazvala široke debate unutar astronomskih krugova, a Siraj je naglasio koliko je uzbudljiva ta diskusija. On smatra da je naša sreća što živimo u vreme kada bi ova planeta mogla da bude otkrivena.
Studije su pokazale da se objekti u Kuiperovom pojasu kreću u neobičnim pravcima, što ukazuje na to da bi mogla postojati neotkrivena planeta koja utiče na njihovo kretanje. Neki od ovih objekata imaju orbite koje su nagnute u pravcu koji se ne uklapa sa gravitacionim uticajem poznatih planeta. Ove orbite su često asimetrične i ukazuju na postojanje dodatnih gravitacionih sila.
Kuiperov pojas se sastoji od raznovrsnih objekata, uključujući patuljaste planete, komete i druge ledene tela. Ove strukture su rezultat formiranja Sunčevog sistema pre više od 4,5 milijardi godina. Dok se istražuju ovi objekti, naučnici pokušavaju da razjasne kako su se formirali i kako su se razvijali tokom vremena.
Osim što može pojasniti nagnute orbite, postojanje planete Y bi takođe moglo imati implikacije na razumevanje celokupnog Sunčevog sistema. Ako se potvrdi postojanje ove planete, moglo bi doći do revizije trenutnog modela Sunčevog sistema. To bi otvorilo vrata za nova istraživanja i razumevanje gravitacionih interakcija i formacija planeta.
S obzirom na napredak u teleskopima i tehnologiji posmatranja, naučnici veruju da bi otkriće planete Y moglo biti na vidiku. S obzirom na to da je potraga za novim planetama postala prioritet u astronomiji, astronomi širom sveta pažljivo prate događaje u Kuiperovom pojasu.
U zaključku, postojanje planete Y predstavlja značajan korak u razumevanju strukture našeg Sunčevog sistema. Dok se naučnici bore da potvrde ovu hipotezu, uzbuđenje oko mogućeg otkrića nove planete raste. U vreme kada su mogućnosti za otkrivanje novih objekata u svemiru veće nego ikad, istraživanje planeta u Kuiperovom pojasu ostaje u centru pažnje astronomskih istraživanja.
