Naučnici na Havajima su otkrili novu, retku vrstu gusenica mesoždera, koje su nazvane „sakupljači kostiju“. Ove gusenice su jedinstvene po tome što žive u mrežama pauka i hrane se svim ranjenim ili nedavno preminulim insektima koje njihov domaćin uhvati. Profesor Danijel Rubinov sa Univerziteta Havaj Manoa je istakao da ovi insekti ne samo da se hrane mesom, već su i kanibali, što znači da će rado pojesti i jedni druge ako naiđu na manju gusenicu. Zbog toga, u mrežama pauka nikada ne nalaze više od jedne gusenice.
Gusenice mesožderke su izuzetno retke i čine manje od 0,13% vrsta moljaca i leptira širom sveta, ali „sakupljači kostiju“ su još ređi. Istraživači trenutno rade na objavljivanju formalnog naučnog imena za ovu novootkrivenu vrstu.
Ove gusenice pripadaju rodu Hiposmocoma, poznatom kao „fensi gusenice“ u larvalnoj fazi. Poput rakova pustinjaka koji pozajmljuju školjke, „fensi gusenice“ prave kuće od peska, biljnog materijala i lišajeva. Gusenica „sakupljača kostiju“ plete svilenu futrolu koju pokriva i ukrašava delovima tela mrtvih insekata.
Dok se kreću po paukovoj mreži, gusenice skupljaju delove insekata koje je pauk ostavio, pažljivo mere svaki deo pre nego što ga utka u svoju kolekciju. Ovaj proces uključuje i žvakanje delova kako bi ih prilagodile. Gusenice neprekidno rade na svojim kućištima, koja nadograđuju tokom rasta.
Život u paukovoj mreži nije bezbedan za ove male gusenice, koje su privlačne plene za pauka. Međutim, profesor Rubinov ističe da to nije loša strategija, jer pauk često napada druge bube pre nego što se okrene ka gusenicama. Do danas, istraživači nisu pronašli nijednu gusenicu koja je pojedena ili umotana u paukovu mrežu.
Kada gusenice pojedu dovoljno insekata za metamorfozu, postaju male moljce veličine zrna pirinča i lete kako bi se parile. Ženke moljca odlažu svoja gotovo nevidljiva jaja na mestima gde postoji verovatnoća da će se formirati paukova mreža, kao što su trule trupce ili šupljine u drveću i stijenama.
Ove gusenice su jedina loza na Havajima koja je evoluirala da živi u paukovim mrežama. Genetsko testiranje je pokazalo da su se verovatno odvojile od sličnih vrsta pre više od 5 miliona godina, a do sada su pronađene samo u udaljenom području od 13 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani ostrva Oahu.
Naučnici su zabrinuti zbog mogućeg izumiranja ovih jedinstvenih gusenica, jer su tokom 20 godina uspeli da sakupe samo 62 primerka. Profesor Rubinov zaključuje da su „sakupljači kostiju“ izuzetno jedinstveni i upozorava na potrebu da se zaštiti njihov stanište kako bi se sprečilo dalje smanjenje populacije. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše razumevanje biodiverziteta, već i naglašavaju važnost očuvanja prirodnih staništa i vrsta koje se suočavaju s pretnjama izumiranja.
