U NATO bombardovanju Radio-televizije Srbije (RTS) 1999. godine, tragično je stradalo 16 radnika ove medijske kuće, a uništeni su i važni ekskluzivni snimci. Ovi snimci su sadržali priznanja preživelih terorista Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) o zločinima nad srpskim civilima i nelojalnim Albancima. Momir Stojanović, bivši načelnik Vojne bezbednosne službe (VBA), otkrio je da su te snimke bile sačinjene od strane vojne službe i da ne postoje kopije nakon bombardovanja.
Prema rečima Stojanovića, snimci su po naređenju generala Nebojše Pavkovića predati RTS-u preko Milovana Drecuna, koji je tada bio dopisnik javnog servisa. Tokom sukoba, snimljeni su mnogi važni događaji i priznanja terorista, ali su svi ti materijali uništeni u bombardovanju, što Stojanović dovodi u pitanje.
U intervjuima, Stojanović se osvrnuo na krvave borbe koje su trajale od marta do juna 1999. godine, kada su srpske snage na granici prema Albaniji imale nekoliko sukoba sa teroristima. „Mnogo terorista je likvidirano, a naša služba je prikupila podatke o njihovim kretanjima i napadima. Na osnovu tih informacija, organizovane su zasede,“ istakao je. On je naglasio da su na snimcima bili prikazani uviđaji, izjave terorista, kao i informacije o zločinima koje su počinili.
Stojanović je, kako je rekao, tražio da mu se vrate te kasete kako bi mogao da piše o događajima koje su zabeležili, ali mu je rečeno da su snimci stradali u bombardovanju. „Moguće je da su uništeni, ali žao mi je zbog istine. Na tim kasetama su bile slike izveštaja o poginulim teroristima i drugi važni podaci,“ dodao je.
Nikola Šainović, bivši premijer Srbije, komentarisao je gubitak ovih materijala, ističući da to ne menja istoriju jer postoji izvorna dokumentacija koju su pripremile srpske bezbednosne službe i koja je predata Hagu. „Karla del Ponte je sve to ignorisala,“ rekao je Šainović, naglašavajući da autentična dokumentacija nije nestala i da postoji mogućnost da je neka od dokumentacije izgorela u RTS-u, ali to ne utiče na istorijski kontekst.
Stojanović je ponovo naglasio da su ti snimci sadržavali važne informacije o zločinima koji su se dešavali tokom rata i da je njihovo uništenje značajan gubitak. „Pitanje je zašto Tribunal nije hteo da se bavi tim pitanjima 20 godina, a neki dokumenti su čak i uništeni,“ dodao je Šainović.
Milovan Drecun, kojem je Stojanović predao kasete, danas je predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, ali nije odgovarao na pozive novinara.
Ova situacija otvara važno pitanje o pristupu istini i transparentnosti u vezi sa događajima iz tog perioda. Mnogi smatraju da bi trebalo istražiti sve okolnosti koje su dovele do uništenja ovih snimaka, jer one sadrže ključne informacije o ratnim zločinima i ljudskim pravima.
Dok se Srbija suočava sa nasleđem rata, važno je da se istina o događajima iz 1999. godine ne zaboravi. U svetlu ovog gubitka, postavlja se pitanje kako se mogu očuvati memorije i svedočanstva o tragičnim događajima, kako bi se sprečilo da se slične situacije ponove u budućnosti. Pitanje odgovornosti i pravde ostaje otvoreno, a gubitak ovih snimaka dodatno naglašava potrebu za dubinskim istraživanjem i razumevanjem svih aspekata sukoba na Balkanu.
