Španija je nedavno postigla značajan korak u oblasti vojne potrošnje, jer je u 2025. godini počela da izdvaja dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za vojsku, prema najnovijim podacima NATO-a. Ovaj cilj je postavljen još 2014. godine, kada su članice NATO-a dogovorile da će povećati svoje vojne budžete na 2% BDP-a do 2024. godine. Španija je sada prvi put ispunila ovaj cilj, iako ostaje među zemljama koje ulažu najmanji procenat BDP-a u odbranu.
Prema izveštaju NATO-a, Španija je 2014. godine izdvajala samo 0,93% BDP-a za sektor odbrane, što je značajno ispod preporučenih nivoa. Ovaj podatak pokazuje da je Španija godinama bila među najnižim investitorima u vojsku u okviru Alijanse. Ipak, vremenom je došlo do povećanja vojnog budžeta, a izdvaja se sve više sredstava kako bi se prilagodila novim bezbednosnim izazovima.
U poslednjih nekoliko godina, globalni sigurnosni pejzaž se značajno promenio, što je dovelo do povećane potrebe za vojnim ulaganjima. Sukobi u različitim delovima sveta, poput Ukrajine, kao i rastuće napetosti sa Rusijom, doprineli su tome da mnoge države članice NATO-a preispitaju svoje vojne strategije i budžete. Takođe, pandemija COVID-19 je postavila nova pitanja o spremnosti zemalja da odgovore na različite krize, što je takođe uticalo na vojne troškove.
Španija je pod pritiskom da poveća svoje vojne kapacitete, kako bi mogla da odgovori na izazove koji dolaze iz okruženja. Osim toga, povećanje vojnog budžeta može biti od pomoći u jačanju regionalne bezbednosti, ali i u jačanju sposobnosti Španije da učestvuje u međunarodnim misijama i operacijama.
Ovo povećanje vojne potrošnje takođe dolazi u kontekstu sve većih pritisaka unutar same Alijanse, gde se od članica očekuje da preuzmu veći deo tereta kolektivne odbrane. Španija je, kao članica NATO-a, obavezna da doprinosi kolektivnoj sigurnosti i stabilnosti regiona, što dodatno motiviše ovu zemlju da poveća svoja ulaganja u odbranu.
U okviru svojih planova, španska vlada je najavila različite projekte koji se odnose na modernizaciju oružanih snaga, uključujući nabavku savremene opreme, obuku vojnika i jačanje obaveštajnih kapaciteta. Ovi koraci su ključni za unapređenje operativne sposobnosti vojske, kao i za povećanje njene efikasnosti u kriznim situacijama.
Pored toga, Španija se suočava i sa unutrašnjim izazovima u vezi sa vojnim troškovima. Postoji zabrinutost među nekim građanima i političkim partijama o tome da li je povećanje vojne potrošnje prioritet, s obzirom na druge važne oblasti kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita. Kritičari često ukazuju na to da bi sredstva mogla biti bolje usmerena na razvoj infrastrukture ili na socijalne programe koji direktno utiču na kvalitet života građana.
Iako se Španija i dalje suočava sa izazovima u vezi sa vojnim ulaganjima, njeno recentno povećanje vojnog budžeta na 2% BDP-a predstavlja značajan korak ka ispunjavanju međunarodnih obaveza i jačanju nacionalne sigurnosti. Kako globalna situacija postaje sve komplikovanija, od suštinskog je značaja da Španija nastavi da razvija svoje vojne kapacitete i da ostane aktivan član NATO-a, doprinosići kolektivnoj bezbednosti i stabilnosti u regionu.
U svetlu ovih promena, Španija je na putu da postane odgovorniji član Alijanse, što može imati dugoročne posledice po njen status na međunarodnoj sceni. Povećanje vojnog budžeta može doprineti jačanju njenog uticaja u NATO-u, kao i u globalnim vojnim pitanjima.
