Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) upozorio je u svom najnovijem izveštaju na bezpresedanski pad fertiliteta u svetu. Ovaj pad je rezultat više faktora, a jedan od ključnih uzroka su previsoki troškovi života, koji onemogućavaju stotine miliona ljudi da imaju željeni broj dece. U istraživanju je učestvovalo 14.000 ljudi iz 14 zemalja, što čini trećinu svetske populacije, a fokus je bio na njihovim namerama u vezi sa roditeljstvom.
Prema podacima, svaki peti ispitanik naveo je da nije imao ili ne očekuje da će imati željeni broj dece. Natalija Kanem, šefica UNFPA, izjavila je da svet doživljava neviđeni pad stope fertiliteta. Većina anketiranih želi dvoje ili više dece, ali se suočava sa izazovima koji onemogućavaju ostvarenje tih želja.
Finansijska ograničenja su značajan faktor koji utiče na odluke o roditeljstvu. Čak 39% ispitanika priznalo je da ih finansijski problemi sprečavaju da imaju decu. Najveći udeo ovih ispitanika zabeležen je u Južnoj Koreji, gde skoro 60% smatra da su troškovi preveliki, dok je u Švedskoj taj procenat znatno niži, samo 19%. Ovo ukazuje na različite ekonomske i socijalne uslove u različitim zemljama, kao i na prioritete koji se postavljaju u životima mladih ljudi.
Osim finansijskih prepreka, ispitanici su takođe ukazali na nedostatak vremena kao značajnu prepreku za osnivanje porodice. Moderni način života, koji uključuje duge radne sate i obaveze, često ostavlja malo prostora za razmišljanje o roditeljstvu. Zanimljivo je da je samo 12% ispitanika navelo neplodnost ili teškoće sa začećem kao razlog zašto nemaju željeni broj dece, što sugeriše da su ekonomski i društveni faktori mnogo značajniji u ovom kontekstu.
Pad fertiliteta može imati dugoročne posledice po društvo, ekonomiju i demografsku strukturu. Manji broj dece može dovesti do starenja populacije, smanjenja radne snage i povećanja opterećenja na socijalne sisteme. U mnogim zemljama, posebno u razvijenim, već se primećuju posledice ovih trendova. Na primer, Japan i Italija suočavaju se sa ozbiljnim demografskim izazovima zbog niske stope nataliteta, što je dovelo do smanjenja broja mladih radnika i povećanja broja starijih osoba koje zavise od penzijskog sistema.
Osim ekonomskih i socijalnih izazova, postoji i kulturni aspekt koji utiče na odluke o roditeljstvu. U mnogim društvima, tradicionalne vrednosti i očekivanja o porodici se menjaju, a mladi ljudi sve više cene ličnu slobodu i profesionalni razvoj. U tom smislu, roditeljstvo se često vidi kao prepreka ličnom ostvarenju, što dodatno objašnjava zašto mnogi mladi ljudi odlažu ili potpuno odustaju od ideje o stvaranju porodice.
Kako bi se rešio problem opadajućeg fertiliteta, potrebne su sveobuhvatne politike i strategije koje će podržati porodice i olakšati uslove za roditeljstvo. To može uključivati poboljšanje pristupa obrazovanju, zdravstvenim uslugama, kao i finansijskim podsticajima za porodice sa decom. Takođe, važno je stvoriti društvenu kulturu koja ceni i podržava roditeljstvo, kao i poboljšati uslove rada kako bi se omogućilo mladim ljudima da bolje usklade svoje profesionalne i porodične obaveze.
U zaključku, pad fertiliteta je složen problem koji zahteva pažnju i delovanje na više nivoa. Uključivanje mladih ljudi u diskusije o porodici, ekonomiji i društvenim vrednostima može pomoći u oblikovanju budućnosti koja će omogućiti ostvarenje njihovih želja o roditeljstvu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti uslove koji će podsticati rast nataliteta i osnažiti buduće generacije.
