Osmero najbližih rođaka od jedanaest osoba koje su stradale u požaru u staračkom domu „Ivanović“ u Velikom Borku kod Barajeva, svedoče na suđenju vlasnicima ove ustanove, Gorici i Aleksandru Ivanoviću, kao i njihovom sinu Milošu. Ova tragedija dogodila se 20. januara 2025. godine, kada je u domu izbio požar, za koji se sumnja da je izazvan jednim od korisnika, najverovatnije upaljačem ili cigaretom.
Vlasnici staračkog doma optuženi su za teško delo protiv opšte sigurnosti. Tokom suđenja, odbrana je istakla da Miloš Ivanović nije imao nikakvu stvarnu kontrolu nad radom doma i da je bio suvlasnik samo na papiru. Njegova uloga se sastojala u obavljanju povremenih fizičkih poslova, kao što su sečenje drva i košenje trave, a kobne noći on je bio prisutan u domu i pokušavao je da spasi ljude.
Svi oštećeni svedoci izjavili su da su prilikom potpisivanja ugovora o smeštaju svojih bližnjih u dom razgovarali sa zaposlenima u domu, uključujući Goricu i Aleksandra Ivanovića. Potvrđeno je da su plaćali u gotovini radnicima, a povremeno i vlasnicima. Ovi svedoci su tokom suđenja ponovili svoje ranije izjave date u istrazi, odgovarajući na pitanja o procesu smeštaja i eventualnom pušenju korisnika unutar doma.
Slavica Savatić, jedna od svedokinja, ispričala je da je veče pre požara razgovarala sa Milošem, a zatim i sa svojom majkom, koju je planirala da povede na proslavu Svetog Jovana. Njena majka je, međutim, izjavila da se ne želi vraćati u dom. Slavica je naglasila da je njena majka bila u prvoj sobi na spratu i da je od sobe u kojoj je izbio požar bila udaljena samo 11 metara, tvrdeći da je mogla preživeti da je na vreme reagovano.
Ona je dodala da je svoju majku smestila u dom kako bi bila bezbednija, jer je u njihovoj kući bila opasnost od požara. „Dala sam je u dom jer u kući imamo ‘smederevac’, da ne izgori u svojoj kući, a izgorela je tamo,“ izjavila je Slavica.
Dragana Gajić, čija je otac, kako se sumnja, izazvao požar, izjavila je da njen otac, oboleo od Parkinsonove bolesti, nije smeo da puši bez nadzora. Ona je dodala da su mu ruke drhtale i da je često dolazilo do situacija kada mu cigareta ispadne ili kada je okrene naopako, što je moglo da izazove opekotine. Dragana je izjavila da je Aleksandar Ivanović njoj rekao da je pušenje dozvoljeno u domu i da postoji odvojena prostorija za to, koja je pod nadzorom, što je dodatno povećalo sumnju u bezbednost korisnika.
Nakon požara, Miloš Ivanović je Dragani saopštio da je njen otac preminuo. Ova tragedija je izazvala veliko uznemirenje u lokalnoj zajednici i postavila pitanja o bezbednosti staračkih domova u Srbiji, kao i o odgovornosti njihovih vlasnika.
Očekuje se da će suđenje nastaviti kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do ovog strašnog incidenta. Slučaj će imati značajnu težinu za buduće regulative i inspekcije staračkih domova u zemlji, s obzirom na to da su životi mnogih ljudi bili ugroženi zbog moguće neodgovornosti i nedostatka nadzora nad sigurnosnim procedurama unutar ovih ustanova.
Tragedija u staračkom domu „Ivanović“ ukazuje na potrebu za strožim zakonodavstvom i inspekcijama koje bi osigurale sigurnost i blagostanje korisnika u ovakvim ustanovama. S obzirom na sve što se dogodilo, važno je da se ne zaboravi na žrtve i da se preduzmu koraci za sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.
