U Hrvatskoj je danas nastavljen tzv. cirkularni štrajk u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima u tri županije na severu zemlje: Međimurskoj, Varaždinskoj i Koprivničko-križevačkoj. Ovaj oblik štrajka podrazumeva da se štrajkovi organizuju u ciklusima, gde se u različitim školama i institucijama nastava prekida u različitim danima.
Prema informacijama, direktori ustanova su obavezni, prema uputstvima Ministarstva obrazovanja, da evidentiraju sve zaposlene koji učestvuju u štrajku, a vreme provedeno u štrajku neće biti plaćeno. Ova odluka Vlade izazvala je dodatne tenzije među prosvetnim radnicima, koji smatraju da je ovo nepravedno i da ugrožava njihova prava.
„Glavni zahtev je povećanje osnovice, povećanje koeficijenata i ono što naše nastavnike muči je generalni status u društvu“, izjavila je Petra Trstenjak, profesor i županijski poverenik Školskog sindikata Preporod iz Privredne škole Čakovec. Ova izjava oslikava ključne probleme s kojima se prosvetni radnici suočavaju, kao i njihovu želju za boljim uslovima rada i većim poštovanjem u društvu.
Štrajk se odvija u kontekstu sve većih pritisaka na prosvetni sektor, koji se suočava s nedostatkom resursa i sve većim zahtevima za kvalitetom obrazovanja. Prosvetni radnici su nezadovoljni visinom plata, kao i uslovima rada koji, kako tvrde, nisu u skladu s njihovim obrazovanjem i stručnim kvalifikacijama. Mnogi smatraju da je potrebno hitno delovanje kako bi se situacija popravila i kako bi se sprečio dalji odliv kvalitetnih nastavnika iz sistema.
Osim finansijskih zahteva, prosvetni radnici ističu i potrebu za unapređenjem svog statusa u društvu. Smatraju da je obrazovanje ključ za razvoj društva i da nastavnici treba da budu prepoznati kao važni akteri u tom procesu. Zbog toga, traže ne samo povećanje plata, već i veće poštovanje i podršku od strane vlasti i društva u celini.
Zanimljivo je da su ovakvi štrajkovi postali sve češći u poslednjim godinama, a prosvetni radnici se često suočavaju s otporom vlasti. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u budućnosti, s obzirom na to da se prosveta smatra jednim od ključnih sektora u razvoju svake zemlje. Nedostatak kvalitetnog obrazovanja može imati dugoročne posledice po društvo, a prosvetni radnici se bore da to postane prioritet.
Štrajkovi u obrazovanju nisu samo lokalni fenomen, već su deo šireg trenda koji se može primetiti u različitim zemljama širom sveta. Prosvetni radnici u mnogim državama zahtevaju bolje uslove rada i veća finansijska sredstva za obrazovanje. U tom kontekstu, hrvatski prosvetni radnici se pridružuju globalnom pokretu koji se bori za pravdu i jednakost u obrazovanju.
Prema nekim procenama, u Hrvatskoj je prosečna plata prosvetnih radnika znatno niža od prosečne plate u drugim sektorima, što dodatno pojačava frustracije među nastavnicima. Mnogi od njih su obrazovani i kvalifikovani, ali se suočavaju s ekonomskim izazovima koji otežavaju njihov svakodnevni život. Ovo može dovesti do smanjenja motivacije i učinka, što direktno utiče na kvalitet obrazovanja.
U ovom trenutku, čini se da je neophodno da se otvori dijalog između prosvetnih radnika i vlasti kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti obe strane. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju može se postići napredak u obrazovnom sistemu, što će na kraju koristiti ne samo prosvetnim radnicima, već i svim učenicima i studentima u Hrvatskoj. Prosveta je temelj svakog društva, a ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost.
