PRVI potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su Republici Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru pretfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ova sredstva predstavljaju direktnu budžetsku podršku, što dodatno potvrđuje opredeljenje Srbije za nastavak reformi i podstiče približavanje evropskim standardima.
Mali je naglasio važnost ove isplate kao koraka ka evropskom putu Srbije, zahvalivši se Evropskoj uniji na podršci i saradnji. Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona EU. Plan predviđa postepeno uključivanje Zapadnog Balkana u određene politike i programe EU, kako bi se ubrzao ekonomski rast i doprinosilo društveno-ekonomskoj konvergenciji sa državama članicama.
U okviru ovog plana, Srbija će dobiti pretfinansiranje u iznosu od sedam odsto ukupnih sredstava, a isplaćeni iznos od 51,66 miliona evra predstavlja deo avansa. Ostatak avansa, koji iznosi 59 miliona evra, biće usmeren na projekte u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Srbija je prethodno ispunila sve formalne uslove za odobrenje prve isplate, uključujući ratifikaciju dva važna finansijska sporazuma sa EU: Sporazuma o Instrumentu i Sporazuma o zajmu.
Ovi sporazumi omogućavaju Srbiji pristup sredstvima u ukupnom iznosu od oko 1,59 milijardi evra za period 2024-2027. godine. Ministar Mali je ukazao na brojne prednosti koje donosi bolja saradnja sa EU. Jedan od ključnih stubova Plana rasta je približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU, što bi omogućilo preduzećima u Srbiji da koriste benefite velikog tržišta sa više od 400 miliona potrošača.
Prema Maliju, ovo bi rezultiralo nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijom trgovinom, što bi otvorilo mogućnosti za nova radna mesta, smanjenje cena, poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, kao i širi izbor za potrošače. Takođe, Mali je podsetio da je Srbija u maju ove godine postala deo geografskog područja Jedinstvenog plaćanja u evrima (SEPA), što je značajan korak ka finansijskoj i evropskoj integraciji.
Postanak dela SEPA omogućava građanima Srbije brže i povoljnije izvršavanje platnih transakcija u evrima sa zemljama članicama SEPA, uključujući sve članice EU. Ovo je jedan od prvih rezultata Plana rasta za Zapadni Balkan, koji donosi direktnu korist građanima. Mali je naglasio da Srbija nastavlja sa reformama i ispunjavanjem reformskih koraka.
Ova vest o isplati sredstava iz EU predstavlja važan korak ne samo za budžet Republike Srbije, već i za jačanje ekonomskih odnosa sa Evropskom unijom. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, sredstva iz Plana rasta pružaju priliku Srbiji da unapredi svoje ekonomske performanse i poboljša životni standard građana.
S obzirom na to da je Srbija posvećena implementaciji reformi koje su u skladu sa standardima EU, očekuje se da će ova finansijska podrška biti od ključnog značaja u daljem procesu integracije. U narednom periodu, vlasti će se fokusirati na korišćenje ovih sredstava na način koji će doprineti održivom razvoju i ekonomskom napretku.
U zaključku, isplata prvih sredstava iz EU predstavlja značajan korak ka jačanju ekonomije Srbije i njenom približavanju evropskim integracijama. Kroz nastavak reformi i saradnje sa EU, Srbija se nada da će obezbediti bolju budućnost za svoje građane i stvoriti povoljnije uslove za privredu.
