Gradski muzej Vršac nastavlja sa obnovom fasade svoje starije zgrade koja se nalazi u Ulici Feliksa Milekera, s ciljem da obezbedi bolje uslove za čuvanje bogate muzejske građe. Ova zgrada, stara oko 150 godina, sadrži depoe sa oko 260.000 različitih eksponata i dokumenata, kao i dve konzervatorsko-restauratorske radionice.
Tokom poslednje dve godine, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, rekonstruisana je ulična fasada koja je bila u kritičnom stanju. Prvo je urađena hidroizolacija, s obzirom na to da su zidovi bili ugroženi kapilarnom vlagom. Zatim je zamenjena kompletna stolarija u prizemlju i na spratu, a vraćeno je autentično fasadno platno. Sada su od Ministarstva kulture dobijena dodatna dva miliona dinara, koji će biti iskorišćeni za slične radove u dvorišnom delu zgrade.
Direktorka muzeja, Ivana Ranimirov, izjavila je da su svi eksponati u depoima potpuno bezbedni. Ova investicija smanjuje nivo vlage i poboljšava uslove rada. Takođe je naglasila značaj konzervacije ulične fasade, koja je rađena u neorenesansnom stilu, ističući da obnavljanje njenog izgleda doprinosi očuvanju kulturnog identiteta grada. Zgrada je pod dvostrukom zaštitom države, što dodatno naglašava njen značaj.
Zgrada u kojoj se sada čuva muzejsko blago prvobitno je bila nemačko zabavište, a Vršac je postao muzej 1905. godine kada je zgrada otkupljena i preuređena za potrebe muzeja. Do 2013. godine, u ovoj zgradi su se nalazile kancelarije i izložbeni prostor, koji su tada premešteni u renoviranu zgradu „Konkordija“, koja danas predstavlja glavni muzejski objekat. Obe zgrade su povezane zajedničkim dvorištem, iako se nalaze u različitim ulicama.
Vršac je poznat po svom muzeju koji je jedan od najstarijih i najbogatijih u Srbiji, osnovan je 1882. godine. Njegove raznovrsne zbirke sadrže neke od najznačajnijih artefakata, među kojima se izdvaja i eksponat poznat kao „Mala dupljajska kolica“. Ovaj eksponat, star više od 3.000 godina, čuva se u sefu, dok je njegova verna replika izložena u stalnoj arheološkoj postavci.
Investicija u obnovu zgrade nije samo tehnički korak, već i kulturni. Očuvanje istorijskog izgleda i funkcionalnosti zgrade doprinosi ne samo muzeju, već i celokupnoj zajednici. Muzej je mesto okupljanja, edukacije i kulturnog uzdizanja, a ovakve inicijative podstiču lokalnu ekonomiju i turizam.
Pored toga, obnova zgrade može poslužiti kao primer za druge institucije kako se može očuvati kulturno nasleđe. U vreme kada su mnoge zgrade u Srbiji zapostavljene, važno je da se ovakvi projekti realizuju, jer oni osnažuju svest o značaju očuvanja kulturnog identiteta.
Ulaganje u kulturne institucije i očuvanje istorijskih zgrada od suštinskog je značaja za svaku zajednicu. Gradski muzej Vršac nije samo mesto gde se čuvaju artefakti, već i centar za istraživanje i očuvanje bogate istorije i tradicije lokalnog stanovništva. Uz pravilan pristup, muzejski prostor može postati dinamično mesto koje okuplja umetnike, istraživače i posetioce, stvarajući živopisnu kulturnu scenu.
Kroz ovakve projekte, Vršac pokazuje da se može razvijati i održavati kulturno nasleđe, dok istovremeno pruža savremene uslove za očuvanje i izlaganje muzejske građe. U ovom kontekstu, gradski muzej postaje simbol otpornosti i predanosti očuvanju kulturnog identiteta, a radovi na obnovi fasade doprinose jačanju tog identiteta.
