Ovaj nedopustiv čin Prištine potvrđuje da je manastir Visoki Dečani, koji je istovremeno na UNESCO-voj listi svetskog nasleđa i već tačno 20 godina na listi nasleđa u opasnosti, i dalje jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi. Ova situacija ukazuje na ozbiljnost pretnji kojima su izložena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji, posebno ona koja su od posebnog značaja za srpski narod.
Ministarstvo kulture Republike Srbije osudilo je ne samo fizičke napade na ovaj manastir, već i činjenicu da o tim radovima nisu obavešteni ni manastir Visoki Dečani, ni Eparhija raško-prizrenska. Ovakva praksa pokazuje nepoštovanje prema institucijama koje brinu o očuvanju kulturnog nasleđa i dodatno povećava tenzije u regionu. Ignorisanje stavova i zahteva lokalne zajednice i crkve predstavlja ozbiljan problem u kontekstu održivog mira i suživota.
Činjenica da jedna od najvećih srpskih svetinja uživa međunarodnu zaštitu ne sprečava Prištinu da nastavi s napadima na ovo kulturno dobro. Naprotiv, deluje kao da se ovakvim postupcima poziva na varvarsko i anticivilizacijsko ponašanje. Mnogi analitičari smatraju da je cilj ovih napada uklanjanje nepobitnih dokaza o srpskoj viševekovnoj državotvornosti na ovom tlu, što uključuje i pokušaj izbrisanih istorije i identiteta srpskog naroda.
Posebno zabrinjavajuća je činjenica da se napadi na Manastir Visoki Dečani odvijaju u okviru očigledno orkestrirane kampanje mržnje, ekstremizma, progona i istiskivanja svega što nosi srpsko ime. Ove akcije, koje predvodi režim Aljbina Kurtija, uključuju ne samo fizičke napade na kulturne objekte, već i masovna proizvoljna hapšenja Srba, zabranu nacionalnih simbola, kao i bizarnu listu zabranjenih pesama, što dodatno ukazuje na totalitarnu prirodu vlasti na Kosovu.
Građevinske mašine koje ugrožavaju Visoke Dečane predstavljaju deo šireg okvira nasilja i represije. Aktivnosti koje se sprovode u cilju uništavanja srpskog kulturnog nasleđa prate i akcije specijalnih jedinica koje sprovode masovna hapšenja. U ovom kontekstu, napadi na kulturna dobra su alarmantni jer nikada ne predstavljaju samo ispoljavanje mržnje prema identitetu jednog naroda, već i nagoveštaj novog nasilja koje teži da se uspostavi.
U svetlu ovih događaja, Ministarstvo kulture poziva međunarodne organizacije, posebno UNESCO, da hitno reaguju. To uključuje zaštitu kulturne baštine u skladu s međunarodnim konvencijama, posebno u vezi sa Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine. Ova konvencija se zasniva na univerzalnim principima koji obezbeđuju očuvanje kulturnog identiteta i nasleđa svih naroda.
Ukoliko međunarodna zajednica ne reaguje na vreme, može doći do nepovratnog gubitka kulturnog nasleđa koje nije samo srpsko, već i evropsko. Očuvanje ovih vrednosti je od izuzetnog značaja za sve ljude koji teže mirnom suživotu i razumevanju. S obzirom na trenutnu situaciju, međunarodna zajednica mora preuzeti odgovornost i osigurati da se slični incidenti ne ponove, te da se srpsko kulturno nasleđe zaštiti i očuva za buduće generacije.
U ovoj borbi za očuvanje identiteta i kulturnog nasleđa, važno je da se svi relevantni akteri udruže i deluju u skladu s principima međusobnog poštovanja i tolerancije. Srpski narod, kao i svi drugi narodi na ovim prostorima, zaslužuje da njegovo kulturno nasleđe bude zaštićeno i poštovano, a napadi na svete i značajne objekte poput Manastira Visoki Dečani moraju prestati.
