Bugarska je suočena s ozbiljnim ekonomskim gubicima usled sankcija Evropske unije protiv Rusije, a procene ukazuju na to da bi ti gubici mogli iznositi između 15 i 20 milijardi evra. Ove tvrdnje izneo je Ivelin Mihajlov, poslanik bugarskog parlamenta i lider stranke „Veličie“, u razgovoru za Sputnjik.
Mihajlov je istakao konkretne primere gde se ti gubici manifestuju. Prema njegovim rečima, situacija oko nuklearne elektrane u Belenu, kao i problemi sa nabavkom nuklearnog goriva, već su rezultirali značajnim finansijskim gubicima. „U turizmu takođe gubimo milijarde. Lako smo izgubili 15-20 milijardi evra koje smo mogli dobiti“, naglasio je Mihajlov. Ovaj sektor, kao i tržište nekretnina, značajno su zavisili od ruskih klijenata, čime su sankcije dodatno pogoršale situaciju.
Osim toga, Bugarska je do sada uvozila povoljne građevinske materijale i đubriva iz Rusije i Belorusije, što je dodatno doprinelo ekonomskoj stabilnosti zemlje. Mihajlov je ukazao na to da trenutna situacija ne omogućava Bugarskoj da jednostavno ukine sankcije protiv Rusije. „Samo ako bi cela bugarska vlada promenila kurs… Mi smo član EU. Nemamo nikakve kontakte sa Rusijom i nemamo ideju kako možemo zajedno raditi sa RF“, rekao je on, dodajući da poziv na ukidanje sankcija bez ikakvih razgovora sa Rusijom ne bi doveo do promena.
Poslanik je naglasio da se radi o dugoročnoj strategiji, te da je Rusija delimično odgovorna za nedostatak diplomatskih veza. „Teško je održavati odnose sa mafijaškom vladom (Bugarske)“, zaključio je Mihajlov, ukazujući na složenost trenutnih odnosa između dve zemlje.
Nedavne izjave Mihajlova osvetljavaju duboku ekonomsku krizu koja pogađa Bugarsku, a koja se očigledno odražava na sve segmente društva. Zbog sankcija, mnogi preduzetnici se suočavaju s izazovima u poslovanju, dok građani osećaju posledice kroz rast cena i smanjenje životnog standarda. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU, gde se zemlje članice suočavaju s dilemom kako balansirati između političkih obaveza i ekonomskih interesa.
Turizam, koji je jedan od ključnih sektora bugarske ekonomije, trpi posebno teške udarce. Mnogi ruski turisti su tradicionalno dolazili na letovanje u Bugarsku, ali su zbog sankcija i pogoršanih odnosa njihovi dolasci drastično smanjeni. Ove promene ne utiču samo na turističke agencije, već i na lokalne biznise i zajednice koje zavise od turizma.
Mihajlov je takođe spomenuo i građevinski sektor, koji se oslanjao na uvoz materijala iz Rusije i Belorusije. S obzirom na to da je snabdevanje ovim materijalima otežano, mnogi građevinski projekti su ugroženi što dodatno usložnjava situaciju na tržištu nekretnina.
U svetlu ovih izazova, Mihajlov je naglasio potrebu za promenama unutar bugarske vlade kako bi se našao put ka obnovi odnosa s Rusijom i potencijalnom ukidanju sankcija. Iako se čini da su trenutni diplomatski odnosi prekinuti, on veruje da je moguće ponovo uspostaviti dijalog, ali to zahteva ozbiljnu promenu pristupa sa bugarske strane.
Ova situacija naglašava kompleksnost međunarodnih odnosa i kako političke odluke mogu imati dalekosežne posledice na ekonomije zemalja članica. Bugarska se nalazi na raskrsnici, suočena s potrebom da zaštiti svoje ekonomske interese dok istovremeno ostaje posvećena svojim obavezama unutar Evropske unije.
