Aleksandar Vujnović (18) iz Prigrevice kod Sombora poginuo je u saobraćajnoj nesreći pre više od četiri godine, a bol njegove porodice i dalje je nepodnošljiv. Njegov otac, Branislav Vujnović, u potresnoj ispovesti za Kurir, ističe da je svakodnevno suočen s tugom i ogorčenjem zbog presude vozaču Petru R. (26), koji je za smrt njegovog sina osuđen na samo tri i po godine zatvora.
Na kobnoj večeri, Aleksandar je bio suvozač u „opel korsi“ koju je vozio njegov prijatelj Petar R. Na zadnjem sedištu su bila još dvojica mladića. Nesreća je izazvana neprilagođenom brzinom, a vozač je bio u teškom alkoholisanom stanju, sa 2,5 promila alkohola u krvi. U nesreći su saputnici na zadnjem sedištu zadobili lakše povrede, vozač teže, dok je Aleksandar nažalost izgubio život. Branislav naglašava da nijedna kazna ne može nadoknaditi gubitak njihovog sina, ali smatra da je presuda neprimerena težini dela.
Svaki dan je za porodicu Vujnović težak, a decembar i praznici su posebno bolni. U februaru 2021. godine su proslavili Aleksandrovo punoletstvo, a u decembru su zajedno slavili rođendan drugog deteta. Samo dve nedelje kasnije, Aleksandar je poginuo. Roditelji su svesni da nijedna kazna neće vratiti njihovog sina, ali smatraju da bi kazna trebala biti strožija. Branislav je posebno pogođen obrazloženjem presude, u kojem je navedeno da je Petar mlad, da ima porodicu i da treba da nastavi sa životom, dok je njihov život stao kada su izgubili dete.
Petar R. se nikada nije obratio porodici Vujnović. Njegova porodica jeste izrazila saučešće, ali on lično nije. Petar je na izdržavanje kazne stupio prošle godine, a Branislav ističe da će za dve i po godine izaći na slobodu, dok njihova porodica nikada više neće biti ista. „Oni su svi nastavili sa svojim životima, dok nas je sve vreme izbegavao“, kaže slomljeni otac.
Kazna je prvobitno iznosila četiri i po godine, ali je kasnije preinačena na tri i po godine zatvora od strane Apelacionog suda u Novom Sadu. Okrivljeni je osuđen zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i izrečena mu je mera zabrane upravljanja motornim vozilom na tri godine.
Majka Bojana Vujnović, ranije je ispričala kako nikada neće zaboraviti dan kada je izgubila sina. Seća se da se Aleksandar nikome nije javio, što je uvek činio. Prijatelji su ga opominjali da vozi sporije, ali on nije reagovao. U jednom trenutku, zbog prebrze vožnje, automobil je prvo uletio u šiblje, a zatim se od siline udarca zarotirao i udario u drvo. „Mom detetu je od siline udarca pukla lobanja“, kaže Bojana, dodajući kako je tražila sina po bolnici, sve dok nije čula najsuroviju istinu – da je poginuo.
Svaki dan prolaze kroz pakao, teško im je da prihvate da Aleksandra više nema. Njihova priča ukazuje na ozbiljnost problema saobraćaja, posebno kada je reč o vožnji pod dejstvom alkohola. Ova tragedija je podsetnik na to koliko su nepažnja i neodgovornost vozača opasni i kako jedan trenutak može da promeni živote mnogih.
Porodica Vujnović ne traži samo pravdu, već i svest o ozbiljnosti saobraćajnih nesreća i potrebu za strožim kaznama za vozače koji ugrožavaju živote drugih. Njihova bol i gubitak su neizmerni, a borba za pravdu se nastavlja, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
