Srbija se suočava sa ozbiljnim deficitom u proizvodnji krompira, koji se očekuje da će se nastaviti i tokom 2026. godine. Drastično smanjenje domaćih zasada dovelo je do velike zavisnosti od uvoza, a procene pokazuju da će biti potrebno oko 40.000 tona uvoznog krompira, kao i prethodne godine. Ove zabrinjavajuće informacije izneo je dr Živko Bugarčić, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije, tokom posete Guči.
Bugarčić je istakao da je situacija na domaćem tržištu i dalje kritična, naglašavajući da su stručnjaci već tokom leta 2025. godine predvideli probleme sa snabdevanjem, ali da nadležni u Beogradu nisu reagovali. On je podsetio da je Srbija imala značajan deficit u rodu krompira i da su potrebe za uvozom bile očigledne. Upravama poljoprivrede je ukazano na mogućnost masovnog uvoza po damping cenama, što dodatno ugrožava domaće proizvođače.
U pokušaju da se reše problemi, Udruženje je izradilo zvanični dopis prema Ministarstvu poljoprivrede, tražeći da se uvedu sezonski prelevmani – zaštitne takse od oktobra do februara. Na kraju marta 2026. godine, počeli su ozbiljni razgovori sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, u cilju pružanja konkretne podrške domaćem semenskom i konzumnom krompiru. Takođe, Udruženje je dobilo poziv za članstvo u Evropskom udruženju za trgovinu krompirom iz Brisela, što može otvoriti nove mogućnosti za saradnju.
Nažalost, mnogi mali proizvođači su smanjili površine koje obrađuju ili su potpuno izašli iz proizvodnje, što dodatno komplikuje situaciju. Dr Bugarčić je ukazao na to da ekstremne cene svežeg krompira gurnu potrošače ka zamrznutom pomfritu, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci premašio 27.500 tona. Vremenske prilike u ovoj godini takođe su uticale na proizvodnju, jer su povrtari morali da započnu sadnju znatno ranije, ali su suve vremenske prilike već počele da uzimaju danak.
U nekim regionima, proizvođači su morali da obave pet do sedam navodnjavanja, ali mnogi od njih nisu imali dovoljno sredstava za skupo gorivo, što će sigurno uticati na prinos. U brdsko-planinskim područjima, poput Dragačeva, nastavlja se trend smanjenja proizvodnje, iako je sadnja obavljena ranije nego obično.
Na nivou Evrope, takođe se beleži pad proizvodnje krompira. Procene sugerišu da su sve zemlje EU smanjile površine pod krompirom u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu Belgija beleži najveći pad od oko 12 procenata. Ekstremne vrućine koje su zahvatile Srednju Evropu i Veliku Britaniju sigurno su ostavile posledice na useve.
Dr Bugarčić je naglasio da će Srbija ponovo morati da se oslanja na uvoz, te je preporučio da se na vreme zaštitimo sezonskim prelevmanima kako bismo zaštitili domaće proizvođače od niskih cena iz inostranstva. Udruženje za krompir Srbije je započelo razgovore sa velikim trgovinskim lancem o podsticanju potrošnje domaćeg krompira, ali je ključ u svesti potrošača i jasno označavanju proizvoda.
Ministarstvo trgovine treba da obezbedi da se na deklaracijama jasno navede poreklo proizvoda, kako bi se podstakao kupovni interes za domaći krompir. Dr Bugarčić je takođe izrazio zabrinutost zbog opadajućeg interesa mladih za obrazovanje u oblasti poljoprivrede, navodeći da za nekoliko godina najiskusniji stručnjaci odlaze u penziju, što može dodatno ugroziti sektor.
S obzirom na trenutne probleme, Srbija će morati da preduzme hitne korake kako bi osigurala stabilnost u proizvodnji krompira i očuvala domaće proizvođače.
