Prema najnovijem izveštaju Censis-Eudaimon-a, čak 31,8 odsto ljudi navodi da se oseća iscrpljeno i pred sagorevanjem zbog svakodnevnog radnog pritiska. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljan problem mentalnog zdravlja u savremenom društvu, gde se sve više ljudi suočava sa stresom i preopterećenjem na radnom mestu.
Izveštaj ističe da su faktori kao što su dugotrajni radni sati, pritisak na postizanje ciljeva i nedostatak ravnoteže između privatnog i poslovnog života ključni uzroci stresa. U današnjem brzom tempu života, mnogi radnici osećaju potrebu da budu stalno dostupni, što dodatno doprinosi osećaju iscrpljenosti.
Na osnovu istraživanja, više od 40% ispitanika izjavilo je da im je teško da se isključe od posla čak i nakon radnog vremena. Ovaj fenomen poznat je kao „uvučeni rad“, gde se granice između poslovnog i privatnog života brišu. Radnici se često suočavaju s osećajem krivice kada ne odgovore na e-mail ili poruku nakon radnog vremena, što dovodi do dodatnog stresa.
Osim toga, izveštaj ukazuje na to da se najviše iscrpljenosti beleži među mladim radnicima, posebno onima u uzrastu od 25 do 34 godine. Ova generacija se često suočava s pritiscima konkurencije na tržištu rada i težinom finansijskih obaveza, što dodatno otežava njihovu situaciju.
U borbi protiv stresa, stručnjaci savetuju različite tehnike upravljanja stresom, uključujući vežbe disanja, meditaciju i fizičku aktivnost. Takođe, važno je postaviti jasne granice između posla i privatnog života. Radnici bi trebali da se oslobode pritiska koji dolazi od očekivanja da budu dostupni 24/7 i da se nauče da kažu „ne“ kada je to potrebno.
Poslodavci takođe igraju ključnu ulogu u prevenciji sagorevanja. Stvaranje podržavajuće radne okoline, gde se zaposlenima omogućava da otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima i potrebama, može značajno smanjiti nivo stresa. Takođe, pružanje resursa kao što su programi za mentalno zdravlje ili fleksibilno radno vreme može pomoći zaposlenima da se bolje nose sa pritiscima.
U svetlu ovih saznanja, važno je naglasiti značaj edukacije o mentalnom zdravlju na radnom mestu. Radnici treba da budu informisani o simptomima sagorevanja i važnosti brige o sebi. Takođe, organizacije bi trebale da implementiraju obuke za menadžere kako bi prepoznali znakove stresa i sagorevanja kod svojih timova.
Pored toga, stavljanje naglaska na timski rad i zajedničke aktivnosti može poboljšati međuljudske odnose i smanjiti osećaj izolacije među zaposlenima. Radna okolina koja podržava saradnju i zajedništvo može doprineti smanjenju stresa i povećanju zadovoljstva poslom.
Na kraju, važno je razumeti da je sagorevanje ozbiljan problem koji može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje pojedinca, kao i po produktivnost organizacije. Prepoznajući i adresirajući ove izazove, možemo stvoriti zdravije radno okruženje koje će doprineti blagostanju svih radnika.
U svetlu ovih informacija, pozivamo sve radnike da se brinu o svom mentalnom zdravlju i da potraže pomoć ako se suočavaju sa problemima. Takođe, pozivamo poslodavce da prepoznaju važnost mentalnog zdravlja i da ulože napore u stvaranje podržavajuće radne okoline. Kroz zajedničke napore možemo smanjiti nivo stresa i poboljšati kvalitet života na radnom mestu.
