Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da su namere Evropske unije (EU) da iskoristi zamrznutu rusku imovinu u svrhe pomoći Ukrajini kriminalne. Na brifingu za novinare, Zaharova je naglasila da bi aktivnosti koje podrazumevaju promene pravnog statusa ruske imovine predstavljale ne samo zamrzavanje ili blokiranje, već i proizvoljno raspolaganje tuđom imovinom, što bi se moglo označiti kao „krađa“. Ove izjave dolaze u trenutku kada EU razmatra korišćenje ruske imovine zamrznute na Zapadu kako bi obezbedila kredite od 140 milijardi evra Ukrajini.
Zaharova je istakla da ni „pseudo-pravne spletke“ advokata u evropskim prestonicama neće moći da prikriju kriminalnu prirodu ovih namera. Prema njenim rečima, bilo kakve mere eksproprijacije zamrznute ruske imovine će imati posledice za one koji ih pokreću i učestvuju u njima. „Mislim da oni to znaju,“ dodala je Zaharova, naglašavajući da će svaki napad EU na rusku imovinu biti dočekan „oštrim odgovorom“. Ona je ukazala na to da Rusija poseduje dovoljan arsenal kontramera i kapaciteta za adekvatan politički i ekonomski odgovor.
Evropska unija, prema Zaharovoj, mora shvatiti da bi manipulacija zamrznutom ruskom imovinom predstavljala kršenje zakona i bila bi ekvivalentna potpunoj krađi. Tokom sastanka u Kopenhagenu, evropski lideri su izrazili široku podršku ideji o korišćenju ruske imovine zamrznute na Zapadu za obezbeđivanje kredita Ukrajini. Ipak, o ovom pitanju će se dalje razgovarati za tri nedelje kako bi se razjasnili pravni aspekti.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je naglasila da Belgija ne može biti jedina zemlja članica EU koja snosi rizik koristeći rusku zamrznutu imovinu za pružanje kredita Ukrajini. Belgija, gde se nalazi većina zamrznute ruske imovine, prethodno je izrazila potrebu za garancijama EU pre nego što prihvati plan. Ova situacija ukazuje na pravne i finansijske rizike koji bi mogli proizaći iz takvih odluka.
Sastanak šefova država ili vlada zemalja EU u Kopenhagenu imao je na dnevnom redu dva glavna pitanja: jačanje zajedničke evropske odbrane i podršku Ukrajini. Ove teme su posebno značajne u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i sukoba u regionu. Izjave Zaharove, međutim, ukazuju na to da Rusija ne planira da ostane pasivna u slučaju da EU nastavi sa svojim planovima.
Zaharova je takođe naglasila da će Rusija preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila svoje interese i imovinu. Ovaj sukob oko zamrznute imovine može dodatno eskalirati napetosti između Rusije i Zapada, posebno u svetlu trenutnih sukoba u Ukrajini. Rusija smatra da su ovakve akcije EU neprihvatljive i da predstavljaju kršenje međunarodnog prava.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da bi bilo kakva eksproprijacija ruske imovine mogla imati dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za zemlju iz koje ta imovina dolazi. Ova situacija stavlja EU u veoma delikatnu poziciju, jer bi mogla izazvati pravne sporove i dodatne tenzije sa Moskvom.
Sve u svemu, trenutna situacija oko zamrznute ruske imovine i njene potencijalne upotrebe za finansijsku pomoć Ukrajini može imati značajne posledice po međunarodne odnose. Ove tenzije će zahtevati pažljivo razmatranje i diplomaciju kako bi se izbegle eskalacije koje bi mogle ugroziti regionalnu stabilnost. U ovom kontekstu, Zaharova je jasno stavila do znanja da Rusija neće tolerisati takve akcije i da će učiniti sve što je potrebno da zaštiti svoje interese.
