Međunarodni krivični sud (MKS) nedavno je izdao naloge za hapšenje dva istaknuta lidera: predsednika Rusije Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Ovi nalozi se temelje na optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Iako su ovi nalozi pravno obavezujući za države potpisnice Rimske konvencije, njihova implementacija zavisi od volje i saradnje članica MKS-a. Pitanje efikasnosti MKS-a postaje još važnije s obzirom na nedavne posete Netanjahua Mađarskoj i Putina Mongoliji, što izaziva sumnju u sposobnost suda da sprovede svoje odluke.
MKS je osnovan 2002. godine i trenutno ima 125 država članica, uključujući sve članice Evropske unije. Ipak, značajni igrači poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije nisu potpisnici Rimske konvencije. Ovo stvara izazove za sud, jer ne može da sprovede svoje odluke bez podrške država članica.
Netanjahuova poseta Mađarskoj početkom aprila 2024. bila je njegov prvi susret sa članicom MKS-a otkako je izdat nalog za hapšenje zbog njegovog navodnog učešća u ratnim zločinima tokom sukoba sa Hamasom. Tokom posete, izraelski premijer je osudio odluku MKS-a kao „antisemitsku“. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je MKS „degradiran u političko oruđe“ i najavio povlačenje Mađarske iz suda. Iako je proces povlačenja dugotrajan, to pokazuje kako članice mogu da se postave prema MKS-u.
Iako je Mađarska zakonski bila obavezna da uhapsi Netanjahua tokom njegove posete, mnoge države su se suočile s pitanjem imuniteta svojih lidera. Mahmoud Abuvasel, potpredsednik Instituta za međunarodnu pravdu u Hagu, ističe da je sud izdao naloge za hapšenje protiv nekoliko predsednika, ali je problem u sprovođenju tih naloga. Na primer, bivši predsednik Sudana Omar al-Bašir, koji je bio na vlasti od 1989. do 2019. godine, imao je naloge za hapšenje zbog zločina u Darfuru, ali je putovao u zemlje članice MKS-a bez hapšenja.
Stručnjaci za ljudska prava, poput Elizabet Evenson iz Human Rights Watch, naglašavaju da su neki lideri koristili imunitet kao izgovor da izbegnu hapšenje. Međutim, sudije MKS-a su zaključile da i predsednici mogu biti odgovorni za zločine, bez obzira na njihov status.
Međunarodni krivični sud nema svoju policiju i zavisi od saradnje država članica. To znači da, iako sudije mogu donositi presude, one će imati težinu samo ako ih države sprovode. Na primer, kada je Mongolija organizovala susret sa Putinom prošle godine, sudije su utvrdile da je zemlja prekršila svoje obaveze prema MKS-u.
U martu 2023. godine, MKS je optužio Putina za ratni zločin zbog deportacije ukrajinske dece, što je izazvalo oštar odgovor iz Kremlja koji je odbacio odluke suda. Kada se nalog za hapšenje izda, on ne prestaje da važi ni kada lideri više nisu na vlasti. Primer za to je hapšenje bivšeg predsednika Filipina Rodriga Dutertea na osnovu naloga MKS-a zbog zločina protiv čovečnosti u vezi sa ratom protiv droge.
Međutim, kritičari tvrde da ignorisanje naloga za hapšenje MKS-a može umanjiti njegovu vrednost. Dok neki pravni stručnjaci smatraju da ti nalozi mogu delovati kao mehanizam pritiska, drugi ističu da je potrebno oštrije delovati protiv onih koji ne poštuju odluke suda. MKS bi mogao da preduzme mere protiv država članica koje ignoriraju naloge, ali dosadašnje reakcije su bile slabe.
U svetlu nedavnih događaja, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na nepoštovanje naloga MKS-a i kako će to uticati na budućnost međunarodne pravde. Dok se situacija razvija, jedno je sigurno: izazovi sa kojima se MKS suočava ostaju značajni, a pitanja o pravdi i odgovornosti su i dalje u centru pažnje.
