Da život zaista piše romane, potvrđuje priča jednog Beograđanina koji je, nažalost, preminuo iznenada u jesen 2022. godine od infarkta. Njegova smrt je otkrila mnoge tajne, uključujući postojanje druge porodice koju je uspeo da sakrije do samog kraja. Pored zakonite supruge i dvoje dece, imao je ljubavnicu sa kojom je dobio još jedno dete, a sve to je ostalo nepoznato njegovoj porodici, uključujući i roditelje i brata.
Nakon što je sahranjen, ljubavnica je odlučila da obelodani tajnu, okrenuvši njegov broj telefona da bi saznala šta se desilo. Tokom tog razgovora, otkrila je da je on zakonski priznao njihovo zajedničko dete. U međuvremenu, njegova supruga, ne znajući za vanbračnu zajednicu, podnela je zahtev PIO fondu za porodičnu penziju na osnovu dvoje maloletne dece, ali je bila šokirana kada je saznala da ljubavnica već prima penziju za svoje dete.
U PIO fondu objašnjavaju da, prema zakonodavstvu, supruga koja nije bila svesna postojanja vanbračne žene ne može da bude lišena prava na penziju, ukoliko ispunjava zakonske uslove. Pored supruge, pravo na porodičnu penziju ima i vanbračna partnerka, pod uslovom da je zajednica trajala najmanje tri godine ili ako imaju zajedničko dete. Postojanje vanbračne zajednice se utvrđuje u vanparničnom postupku.
U ovom slučaju, članovi porodice umrlog imaju pravo na penziju ukoliko je preminuli imao najmanje pet godina staža osiguranja. Članovi porodice, prema zakonu, obuhvataju supružnike, vanbračne partnere, decu, roditelje i druge bliske rođake koje je preminuli izdržavao.
Advokat Vladan Jevtić objašnjava da ni deca iz vanbračnog, niti deca iz bračnog života ne mogu dobiti porodičnu penziju pre ostavinske rasprave. Takođe, naglašava da PIO fond ne može dodeliti penziju pre pravosnažnog ostavinskog rešenja. Dete iz vanbračne zajednice, preko svog zakonitog zastupnika, može pokrenuti ostavinski postupak, ali je važno napomenuti da prava na nasledstvo važe i za svu kasnije pronađenu imovinu.
U slučaju da zakonski naslednici budu uskraćeni prava, mogu preko suda i javnog beležnika zahtevati dopunska ostavinska rešenja. Ukoliko osnovno rešenje ne postoji, PIO fond ne može isplaćivati porodičnu penziju bez pravosnažnog ostavinskog rešenja.
Advokat Jevtić napominje da su u poslednjih nekoliko godina imali više sličnih slučajeva, ali nijednom nije bio slučaj da supruga i deca nisu znali za vanbračno dete. U ovakvim situacijama, pravo na porodičnu penziju imaju deca do 18 godina starosti ili do kraja akademskih studija, uz maksimalnu granicu do 26. godine.
Penzija se deli tako da svakom detetu pripadne jednak deo. U slučaju da je supruga nezaposlena, ona takođe može biti korisnik porodične penzije kao zakonski naslednik. Iznos penzije se određuje u procentu od penzije koja je preminulom pripadala u trenutku smrti, a za više od četiri člana porodice, iznos se deli na jednake delove.
Ova priča ističe kompleksnost porodičnih odnosa i prava na nasledstvo, posebno u situacijama kada su uključeni vanbračni partneri i deca. Na kraju, ostaje pitanje kako će se ova situacija razrešiti u okviru zakonskih okvira, s obzirom na to da se prava i obaveze svih uključenih strana moraju poštovati.
