Univerzitet Crne Gore je nedavno izjavio da nema mogućnost da oduzme već dodeljena počasna zvanja, ali će razmotriti izmene pravila koja se tiču dodele tih zvanja. Ova odluka dolazi nakon što je slovački političar Miroslav Lajčak, jedan od dobitnika počasnog zvanja, povezan sa globalnom aferom poznatom kao „Epstinovi fajlovi“.
Lajčak je odlikovan od strane Univerziteta Crne Gore 2019. godine zbog svojih doprinosa u promociji demokratskih vrednosti i multikulturalne tolerancije, kao i za njegovu ulogu u jačanju odnosa između Crne Gore i Slovačke, kao i u razvoju međunarodnih odnosa, prava i diplomatije. Ova dodela počasti je bila deo šireg nastojanja univerziteta da se poveže sa međunarodnim institucijama i promoviše pozitivne vrednosti.
Međutim, u svetlu nedavnih otkrića o Lajčaku, Univerzitet se suočava sa izazovima u očuvanju svog ugleda i etičkih standarda. Iako zakonski ne mogu da oduzmu dodeljena zvanja, univerzitet planira da preispita svoja pravila i procedure koje se tiču dodele počasnih zvanja, kako bi osigurao da u budućnosti ne dođe do sličnih situacija koje bi mogle naškoditi njegovom ugledu.
S obzirom na to da su počasna zvanja simboli priznanja i ugleda, važno je da institucije poput Univerziteta Crne Gore deluju odgovorno i transparentno. Odluka o preispitivanju pravila može biti prvi korak ka jačanju integriteta i kredibiliteta obrazovnih institucija u regionu.
Miroslav Lajčak je poznat po svom angažmanu u oblasti diplomatije, a njegova karijera obuhvata različite visoke funkcije, uključujući i poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine. Njegovo ime se često povezuje sa važnim međunarodnim pitanjima, a njegovi doprinosi su prepoznati na više nivoa. Ipak, povezanost sa kontoversnim događajima poput „Epstinovih fajlova“ može zaseniti njegova postignuća i izazvati sumnju u njegovu reputaciju.
U ovom kontekstu, Univerzitet Crne Gore se suočava s izazovom da održi ravnotežu između svojih akademskih vrednosti i realnosti savremenog političkog i društvenog okruženja. Odluka da se razmotre izmene pravila može biti proaktivan način da se izbegnu slične situacije u budućnosti, ali istovremeno može izazvati i pitanja o tome kako se vrši izbor dobitnika počasnih zvanja.
Uprkos izazovima, važno je napomenuti da je Univerzitet Crne Gore imao dobru nameru kada je dodelio počasno zvanje Lajčaku, koji je u to vreme bio prepoznat kao važan faktor u razvoju međunarodnih odnosa u regionu. Međutim, sada je jasno da su okolnosti koje okružuju dodelu takvih priznanja često složene i da zahtevaju pažljivo razmatranje i analizu.
U svetlu ovih događaja, može se očekivati da će Univerzitet Crne Gore, kao i druge akademske institucije, postaviti jasnija i rigoroznija pravila kada je reč o dodeli počasnih zvanja. Ovaj proces može uključivati konsultacije sa stručnjacima iz različitih oblasti, kao i javne rasprave o tome kako unaprediti kriterijume i procedure koje se koriste za dodelu ovakvih priznanja.
Na kraju, očuvanje ugleda i integriteta univerziteta je od suštinskog značaja za njegovu budućnost. U svetu gde informacije brzo cirkulišu i reputacija može biti lako narušena, akademske institucije moraju biti spremne da se suoče s izazovima i donesu odluke koje će pozitivno uticati na njihov razvoj i kredibilitet.
