Beograd – Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji se nalazi na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7. oktobar, ima za cilj legalizaciju bespravne gradnje. Ovaj zakon predviđa da se legalizacija može obaviti po ceni od 100 do 1.000 evra, a njegova primena počinje dan nakon usvajanja u Parlamentu.
Prema predloženom zakonu, građani će imati mogućnost da podnesu prijave za legalizaciju bespravnih objekata u roku od 45 dana od dana kada zakon stupi na snagu. Proces prijave će trajati dva meseca, što znači da će svi zainteresovani morati da se organizuju i da pripreme potrebnu dokumentaciju u tom vremenskom okviru.
Jedan od važnih aspekata ovog zakona jeste mogućnost da se izuzmu oni koji iz objektivnih razloga nisu mogli da podnesu prijavu u propisanom roku. Ova kategorija ljudi će imati priliku da to učini u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz uslov da prilože odgovarajuće dokaze koji će potvrditi opravdanost njihovog kašnjenja.
Ovaj predlog zakona dolazi u trenutku kada je bespravna gradnja postala jedan od gorućih problema u Srbiji. Mnoge građevine su izgrađene bez potrebnih dozvola, što je često dovodilo do pravnih sporova i nesigurnosti za vlasnike. Legalizacija ovih objekata omogućava ljudima da steknu pravno svojstvo svojih nekretnina, što može doneti brojne benefite, uključujući pristup kreditima, mogućnost prodaje ili nasledstva.
S obzirom na to da se cena legalizacije kreće između 100 i 1.000 evra, ovaj zakon takođe može biti privlačan za mnoge građane koji su izgradili objekte bez dozvola ali žele da ih legalizuju po pristupačnoj ceni. Ova mera može doprineti smanjenju broja bespravnih objekata i povećanju broja legalnih nekretnina u zemlji.
Osim što bi omogućila legalizaciju bespravne gradnje, ovaj zakon takođe ima potencijal da unapredi tržište nekretnina u Srbiji. Kada se bespravni objekti legalizuju, oni postaju deo formalnog tržišta, što može dovesti do povećanja vrednosti nekretnina i povećanja poreza na imovinu.
Međutim, postoje i kritike na predloženi zakon. Neki stručnjaci upozoravaju da bi mogao doći do zloupotreba sistema, gde bi pojedinci mogli da izbegnu odgovornost za ilegalnu gradnju. Takođe, postavlja se pitanje kako će se obezbediti da svi objekti koji budu legalizovani budu u skladu sa urbanističkim planovima i standardima.
Takođe, postoje zabrinutosti oko efikasnosti i brzine procesa legalizacije. S obzirom na to da se očekuje veliki broj prijava, može doći do opterećenja službi koje će biti zadužene za obradu tih zahteva. Važno je da se obezbedi adekvatna infrastruktura i resursi kako bi se proces odvijao što brže i efikasnije.
Pored toga, potrebno je razmotriti i uticaj koji bi legalizacija bespravne gradnje mogla imati na životnu sredinu. Mnogi bespravni objekti su izgrađeni bez adekvatnog planiranja, što može dovesti do problema kao što su zagađenje i degradacija prirodnih resursa. Stoga je ključno da se prilikom legalizacije uzmu u obzir svi relevantni faktori kako bi se obezbedila održivost i zaštita životne sredine.
U zaključku, predlog zakona o legalizaciji bespravne gradnje može doneti mnoge koristi, ali je takođe važno pristupiti ovoj temi sa oprezom. Uspostavljanje jasnih kriterijuma, efikasnog procesa i zaštite životne sredine može pomoći da se osigura da ova mera bude uspešna i korisna za sve građane Srbije.
