NATO je prvi put od svog osnivanja 1949. godine upotrebio oružje u okviru misije u BiH, krajem februara 1994. godine. Tokom patrole u zoni zabranjenog leta, dva američka lovca F-16C oborila su četiri aviona J-21 Jastreb vojske Republike Srpske bez prethodnog upozorenja. Ova akcija rezultirala je smrću tri srpska pilota. Iako su bila planirana nova dejstva, NATO je odlučio da ih obustavi zbog straha od ruskog sistema S-300, sve do naredne godine kada su Amerikanci shvatili da su prevareni.
Pukovnik Milovan Milutinović, bivši šef pres-službe Glavnog štaba VRS i blizak saradnik generala Ratka Mladića, pričao je o tim danima. On se seća sednice Glavnog štaba na kojoj je istaknuta neposredna opasnost od NATO avijacije. Tokom sastanka, Milutinović je predložio plan kako da se NATO prevari. Njegova ideja bila je da se napravi snimak koji bi pokazao da vojska Republike Srpske ima S-300, čime bi se dobilo vreme dok bi NATO shvatio da to nije tačno.
Milovanović je napomenuo da je njegov predlog izazvao začuđenost kod Mladića. S obzirom na situaciju, plan je bio da se stvore lažne fotografije i snimci kako bi se prikazalo da Srbija poseduje savremeni sistem protivvazdušne odbrane. Dušan Milovanović, glavni urednik Revije 92, bio je ključna figura u ovoj operaciji. On se seća da je došao u kontakt sa pukovnikom Milutinovićem koji mu je rekao da će dobiti ekskluzivne informacije i fotografije.
Nikola Šolaja je dostavio materijal koji je potvrđen od strane Vojske Jugoslavije kao autentičan. Nakon objavljivanja teksta, nastao je haos, a Milovanovića su danima ispitivali agenti DB-a, tražeći informacije o izvoru podataka. Pritisci su postali toliko jaki da je Slobodan Milošević pozvao Mladića da ga pita da li vojska ima S-300. Mladić je odgovorio da su se „našli“.
Ova situacija je omogućila da se operacija NATO-a privremeno obustavi. Kako se kasnije ispostavilo, slike su bile lažne, a Amerikanci su kroz razne metode istraživanja došli do istine. U međuvremenu, Milutinović je objasnio kako je izvedena cela operacija. On je predložio da se iskoriste veze u Moskvi i da se obezbede ruski vojnici koji će obučeni u srpske uniforme snimiti lažne snimke pored S-300.
Za sve to je bilo potrebno dvadesetak dana, a snimci su izgledali vrlo uverljivo. Vojnici su snimljeni kako pomeraju rakete i usmeravaju ih ka nebu. Prvi put su prikazani u TV emisiji „Na braniku otadžbine“, a zatim su slike objavljene u Reviji 92. Ove informacije izazvale su ogromnu uzbunu među stranim novinarima i javnosti.
Milutinović je istakao da je sve izgledalo vrlo autentično i da je plan bio uspešan sve dok pritisci nisu postali preveliki. Mladić je, na kraju, bio suočen sa ozbiljnim pitanjima zbog lažnih informacija. Agonija je trajala dok Amerikanci nisu utvrdili da je u pitanju prevara.
Na kraju, Milutinović je zaključio da je ova operacija imala značajan uticaj na situaciju u regionu i da je pokazala koliko su dezinformacije mogle da utiču na tokove rata. Ova priča osvetljava složene i često nepredvidive aspekte vojnog delovanja i informacione ratovanja tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. U svetu gde informacije mogu biti oružje, ova situacija ilustrira kako se manipulacija medijima može koristiti u vojne svrhe, ali i koliko je važno razotkriti istinu iza laži.
