U BiH se trenutno suočavamo sa ozbiljnim problemima koji su rezultat neizabranih stranaca koji, uz podršku domaćih poslušnika, kreiraju krizu mnogo veću od one koja se tiče neispunjavanja Reformske agende prema Briselu. Ove tvrdnje izneo je Radovan Kovačević, srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, tokom svog obraćanja medijima. On je naglasio da su upozoravali na ovu situaciju i da je potrebno da se više fokusiramo na ekonomiju i Plan rasta, kako bismo otvorili nova poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.
Kovačević je istakao da bi, da su nadležni slušali njihove savete, BiH već mogla biti bliže ostvarenju ciljeva prema EU. Umesto toga, zemlja se suočava sa pretnjom gubitka dodatnih sredstava iz Plana rasta, ukoliko do kraja septembra ne bude dostavila finalizovan program reformi. Ovo je dodatno naglasilo hitnost situacije i potrebu za bržim delovanjem.
Prema Kovačeviću, najveći kočničari evropskog puta su oni koji su više skloni slušati strance nego svoje komšije. Ovakav pristup, kako ističe, ometa procese koji bi mogli doprineti jačanju ekonomije i unapređenju života građana. On veruje da je potrebno preuzeti odgovornost i raditi na stvaranju uslova za razvoj, umesto što se prebacuje krivica na strane aktere.
Kovačević je upozorio da trenutna situacija može dovesti do daljeg usporavanja procesa integracija u EU, što bi imalo dugoročne posledice po BiH. S obzirom na to da je evropski put jedna od ključnih tema u zemlji, važno je da se svi akteri uključe u dijalog i saradnju, kako bi se postigli zajednički ciljevi.
Ovaj problem nije nov, ali je sadašnjost učinila da postane još urgentniji. BiH se suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku nestabilnost, političke tenzije i socijalne probleme. Kovačević smatra da bi, da su se donosioci odluka više fokusirali na unutrašnje probleme, mogli doprineti stabilizaciji situacije i jačanju poverenja među građanima.
On naglašava da je važno da se donosioci odluka zalažu za reforme koje će doneti realne koristi građanima, a ne samo ispunjavanje očekivanja stranih aktera. Ova perspektiva može pomoći u uspostavljanju boljeg odnosa između vlasti i građana, kao i jačanju institucija koje bi trebale raditi u interesu svih.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako dalje. Kovačević predlaže da se fokus stavi na konkretne projekte i strategije koje bi mogle doprineti razvoju i jačanju ekonomije. To uključuje i unapređenje infrastrukture, podršku malim i srednjim preduzećima, kao i privlačenje stranih investicija. Takođe, naglašava značaj obrazovanja i osposobljavanja radne snage, kako bi se prilagodili zahtevima tržišta.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da su potrebne hitne promene kako bi BiH mogla napredovati ka EU. Kovačević ukazuje na to da bi, ukoliko se nastavi sa trenutnim pristupom, zemlja mogla ostati zaglavljena u političkim i ekonomskim krizama. U tom kontekstu, važno je da se svi akteri u BiH, uključujući vlasti, stranke i civilno društvo, udruže i rade na ostvarenju zajedničkih ciljeva.
Završno, Kovačević poziva na jedinstvo i saradnju, kako bi se prevazišli trenutni izazovi i stvorili uslovi za bolju budućnost BiH. Samo zajedničkim naporima i odgovornim delovanjem, može se postići napredak i osigurati prosperitet za sve građane.
