Prema podacima klimatskih službi Evropske unije, jun 2026. godine beleži se kao najtopliji mesec ikada u zapadnoj Evropi, a drugi na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom koja je za 1,39 stepeni Celzijusa viša od procenjenog predindustrijskog proseka. Ove rekordne visoke temperature na kopnu poklopile su se sa najvišim junskim temperaturama površine mora ikada izmerenim, što ukazuje na kontinuirano gomilanje toplote u klimatskom sistemu Zemlje. Izveštaj Službe Evropske unije za klimatske promene „Kopernikus“ i Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) ističe da ovi rekordi odražavaju klimatski sistem koji nastavlja da akumulira toplotu.
Intenzivni toplotni talas koji je pogodio zapadnu i centralnu Evropu krajem juna doveo je do obaranja mesečnih i apsolutnih temperaturnih rekorda u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku i Češku. Ovaj događaj usledio je nakon neuobičajeno snažnog toplotnog talasa u maju, a početkom jula usledio je još jedan, što pokazuje sve postojaniji obrazac ekstremnih letnjih vrućina. Ovi toplotni talasi više nisu izolovana pojava, već postaju sve dugotrajnija karakteristika evropskih leta.
Posledice ovih ekstremnih temperatura nisu se ograničile samo na visoke temperature. Sušni uslovi zahvatili su veliki deo Evrope, posebno Pirinejsko poluostrvo, jug Francuske i delove istočne Evrope. Povećana aktivnost šumskih požara, smanjeni protoci reka i rast rizika od suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju u regionu. Profesor Otmar Edenhofer, predsedavajući Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene, naglašava da ostvarenje klimatskih ciljeva EU za 2040. i 2050. godinu zahteva značajno smanjenje emisija u čitavoj privredi. On je istakao da sektor poljoprivrede mora intenzivirati svoje aktivnosti u narednim godinama kako bi doprineo postizanju klimatske neutralnosti i obezbedio snabdevanje hranom u uslovima klimatskih promena.
U međuvremenu, morski toplotni talasi proširili su se zapadnim Sredozemljem i obalama Atlantskog okeana, ugrožavajući morske ekosisteme. Jun 2026. godine je zabeležio najviše junske temperature površine mora u svetskim okeanima bez ledenog pokrivača, što je delimično pripisano jačanju fenomena El Ninjo, dok dugoročne klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima ostaju glavni uzrok rasta globalnih temperatura.
Klimatski eksperti upozoravaju da ovi rekordi pokazuju da klimatski sistem skladišti sve veće količine toplote, što dovodi do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa sa ozbiljnim posledicama po javno zdravlje, ekosisteme i infrastrukturu. Uoči klimatske konferencije COP31, istraživač dr Vilijam Lamb naglašava da Evropa ide ka još jednom letu obeleženom rekordnim temperaturama i ekstremnim vremenskim pojavama. Ljudske aktivnosti dovele su do zagrevanja od 1,37 stepeni Celzijusa 2025. godine, a očekuje se da će globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni za približno četiri godine.
Evropska komisija se suočava sa izazovom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok istovremeno pokušava da ublaži posledice sve viših temperatura. Ova promena u javnom nastupu usledila je nakon što je oko 1.300 smrtnih slučajeva povezano sa nedavnim toplotnim talasima u Evropi. Klimatske posledice već koštaju evropsku ekonomiju milijarde evra i odnose veliki broj ljudskih života, što dodatno naglašava urgentnost i značaj hitnih mera u borbi protiv klimatskih promena.
