I ovog puta, uzgajivači jabuka iz južnog Banata suočavaju se s teškim izazovima. Ova proizvodna godina će ostati zapamćena kao jedna od najtežih, jer su prolećni mrazevi uništili između 50 i 95 posto roda jabuka. Iako su cene otkupa za prvu klasu ove voćke dvostruko veće nego prošle godine, samo nekolicina proizvođača može da se nada profitabilnosti. Ostali će biti zadovoljni ako uspeju da pokriju osnovne troškove proizvodnje.
Voćnjaci u okolini Bele Crkve i Vršca su najviše stradali, a mali proizvođači iz ovog kraja sve više razmišljaju o odustajanju od voćarstva. S druge strane, situacija je bila nešto povoljnija od Banatskog Karlovca prema Pančevu. Dejan Pantelić, inženjer zaštite voća, ističe da su prolećni mrazevi, koji su se pojavili u martu i aprilu tokom cvetanja jabuka, znatno uticali na prinos. Rane sorte, poput ajdareda, pretrpele su najveće gubitke, a crvene sorte gotovo da i nema. S druge strane, sorta zlatni delišes je imala bolje rezultate, jer cveta najkasnije.
Zbog loših prinosa i nedostatka domaće jabuke na tržištu, otkupna cena se povećala. Industrijska jabuka, koja se najviše prodaje, košta do 25 dinara po kilogramu, dok se druga klasa kreće oko 50 dinara, a prva klasa može dostići i do 75 dinara, u poređenju sa prošlogodišnjim cenama koje su bile između 35 i 40 dinara. Pantelić naglašava da oni koji imaju prvu klasu mogu ostvariti neku zaradu, dok ostali teško mogu da pokriju troškove.
Zabrinjavajuće je da će mnogi voćari morati da uzimaju kredite kako bi nabavili repromaterijal za narednu sezonu. Klimatske promene i niske otkupne cene forsiraju sve više proizvođača da se preorijentišu na druge grane poljoprivrede. Pantelić smatra da bi problem trebalo sistemski rešiti, uz uređenje domaćeg tržišta. Broj otkupljivača jabuke je mali, a oni se međusobno dogovaraju o ceni, što je na štetu voćara. Na primer, jabuke koje se otkupljuju po ceni od 75 dinara na rafovima supermarketa prodaju se za više od 150 dinara po kilogramu.
Berba jabuka u južnom Banatu završena je ranije nego obično zbog manjih prinosa. Sezonski radnici, većinom iz juga Srbije, obavljali su berbu, a njihove dnevnice kreću se oko 5.000 dinara. Kada padne lišće, uslediće rezidba, što predstavlja dodatni izazov za voćare, jer je teško pronaći kvalifikovanu radnu snagu, a njihova dnevna primanja su veća od berača.
U trgovinama u Srbiji dominira uvezena jabuka iz Italije, zbog čega su domaći voćari godinama orijentisani na izvoz. Konzumnu jabuku i dalje izvoze u Rusiju, ali je sada put do nje postao komplikovaniji, sa zaobilaznim rutama. Osim Rusije, otvorena su im i tržišta Egipta, Saudijske Arabije i Kine, koja zahtevaju veću logistiku i troškove transporta zbog velike udaljenosti.
U svetlu svih ovih izazova, voćari iz južnog Banata suočavaju se s neizvesnom budućnošću. Klimatske promene, niske otkupne cene i nedostatak podrške od strane institucija čine voćarstvo u ovom regionu sve težim. Mnogi proizvođači razmišljaju o napuštanju svog posla, a oni koji ostaju se nadaju da će se situacija poboljšati i da će biti u stanju da prežive naredne godine. Potrebna su hitna rešenja i podrška kako bi se osiguralo da voćarstvo u južnom Banatu ne postane stvar prošlosti.
