U Srbiji je u poslednjih sedam dana registrovano 234 nova slučaja kovida, uz izvestan broj testiranih pacijenata koji iznosi 3.584. Zabrinjavajuće je što nije bilo preminulih, a ni hospitalizovanih pacijenata. Ova situacija ukazuje na to da se korona virus sve više doživljava kao obična prehlada, a doktori beleže smanjen broj pacijenata koji se obraćaju zbog simptoma kovida. Kovid ambulante su zatvorene, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila kraj pandemije 5. maja 2023. godine.
Od početka epidemije, u Srbiji je zabeleženo ukupno 2.545.186 slučajeva kovida, a broj testiranih je prešao 13 miliona. Iako su zvanični brojevi relativno niski, stručnjaci upozoravaju da je realan broj obolelih verovatno mnogo veći, pošto mnogi više ne traže pomoć lekara kada se osećaju loše.
Trenutno se u svetu širi podsoj omikrona poznat kao Eris, koji je izazvao zabrinutost među stručnjacima. Ovaj soj se brzo širi u SAD-u, Velikoj Britaniji i Grčkoj, a simptomi su slični onima koji su se javljali kod ranijih podsojeva. Među simptomima Erisa su curenje ili začepljen nos, glavobolja, umor, kijavica, upaljeno grlo, kašalj i promene u čulu mirisa.
Eris je potvrđen u najmanje 45 zemalja i predstavlja skoro polovinu svih slučajeva kovida u SAD-u, dok u Velikoj Britaniji čini više od 15% slučajeva. Zdravstvene vlasti u Japanu, Britaniji i SAD-u su ga označile kao „veoma zaraznu“ varijantu. U Grčkoj, na primer, zabeleženo je da Eris čini 69% novih slučajeva, što je dovelo do apela za blagovremeno prepisivanje antivirusnih lekova.
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović je izjavio da je nova varijanta omikrona bila očekivana, ali se ne očekuje da će izazvati teške komplikacije poput onih koje su bile prisutne kod delte. Naglasio je da su hronični bolesnici i starije osobe i dalje u opasnosti i savetovao je nošenje maski i poštovanje socijalne distance.
U SAD-u i Velikoj Britaniji beleži se porast hospitalizacija, s Amerikom koja beleži porast od 12,1% u broju bolničkih prijema, dok je u Britaniji taj broj porastao za 40,7%. Ova situacija ukazuje na to da se, iako virus može izazvati lakše oblike bolesti, zdravstveni sistem suočava sa sve većim pritiscima.
Pored trenutnog širenja Erisa, stručnjaci upozoravaju da je postkovid postao ozbiljniji problem u Srbiji. Mnogi pacijenti, uključujući i mlađe osobe, prijavljuju dugačke posledice kovida kao što su kardiovaskularni, plućni i neurološki problemi. Ovi problemi su još uvek nedovoljno istraženi, a stručnjaci upozoravaju na sve veću zabrinutost vezanu za povećan stepen demencije među starijima nakon preležanog kovida.
Prof. Tiodorović naglašava da je postkovid sada veći izazov nego novi podsojevi virusa, i da je potrebno posvetiti mu više pažnje. Mnogi pacijenti iz različitih starosnih grupa suočavaju se sa posledicama koje zahtevaju dalju medicinsku obradu i podršku.
U zaključku, iako se čini da se situacija s kovidom stabilizovala u Srbiji, zabrinutost zbog novog podsoja Eris i postkovid simptoma ostaje. Stručnjaci savetuju oprez i pridržavanje mera zaštite, posebno za najugroženije grupe. Važno je nastaviti sa praćenjem situacije i pružanjem podrške onima koji se bore sa dugoročnim posledicama bolesti.
