Čak tri neobična slučaja sa rojevima pčela dogodila su se u Beogradu tokom maja. Prvi slučaj zabeležen je na Novom Beogradu, gde je deo roja pčela završio na krošnji drveta, dok se drugi deo rasuo po trotoaru. Druga situacija, još ekstremnija, dogodila se na Voždovcu kada je roj pčela uleteo u parkirani automobil sa otvorenim prozorima. Treći incident zbio se na Zvezdari kada se roj pčela „spustio“ na jednu Beograđanku, koja se prepala i pitala se šta da radi u takvoj situaciji. Ove situacije su izazvale zabrinutost među građanima, a doktorka Jovana Bila Dubaić, docent ekologije na Biološkom fakultetu, objasnila je da je rojenje pčela prirodan proces koji se dešava u maju i junu.
Prema njenim rečima, rojenje je pozitivan proces koji ukazuje na to da je zajednica pčela jaka i sposobna za reprodukciju. Tokom ovog perioda, pčele često traže nova mesta za gneždenje, što može dovesti do njihovog susreta sa ljudima. U Beogradu se obično ne primećuje proces rojenja, jer pčele pronalaze visoka mesta za okupljanje. Međutim, u urbanoj sredini, različiti faktori mogu ometati ovaj proces, zbog čega se pčele mogu naći na neobičnim mestima, kao što su dvorišta škola ili parkirana vozila.
Jedan od zabeleženih slučajeva uključivao je roj pčela koji se ugnjezdio u unutrašnje zidine dvorišta jedne škole, što je zahtevalo intervenciju pčelara. Pčele su takođe sklone da se roje u rupe od fasada, na terasama i balkonima, kao i u napuštenim dimnjacima. U Beogradu postoji oko 250 vrsta pčela, od kojih samo jedna proizvodi med, dok se oko 3.000 medonosnih pčela slobodno kreće po gradu.
Iako se pčele mogu činiti zastrašujućim zbog svoje brojnosti i zujanja, doktorka Bila Dubaić naglašava da su one generalno mirne kada nisu u svom gnezdu. Napadaju samo ako se osećaju ugroženo, što znači da je važno ne pokušavati da ih sami uklonite. Često ljudi pokušavaju da ih oteraju pomoću vatrenih sredstava ili prskanja, što može dovesti do napada. Umesto toga, preporučuje se da se pčele jednostavno ostave na miru, jer obično napuštaju mesto rojenja u roku od nekoliko sati do dva dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.
U slučaju da se susretnu sa rojem pčela, građanima se savetuje da ne paniče i da pokušaju da se sklone sa tog mesta. Takođe, važno je znati kome se obratiti u takvim situacijama. Nažalost, trenutno ne postoji zvanična služba koja se specijalizuje za uklanjanje pčela, a Beogradsko udruženje pčelara više nije u mogućnosti da se bavi ovim poslom. Umesto toga, preporučuje se kontaktiranje Servisnog centra Grada Beograda na broj telefona 11011.
U slučaju da pčele uđu u kuću, najbolje je ostaviti ih na miru i omogućiti im da izađu same. S obzirom na njihovu važnost u ekosistemu, važno je postupati pažljivo i sa razumevanjem prema ovim korisnim insektima. Pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka i proizvodnji hrane, stoga je bitno zaštititi ih i očuvati njihov prirodni habitat. U urbanim sredinama kao što je Beograd, njihovo prisustvo može biti izazovno, ali uz odgovarajuće postupke i razumevanje, moguće je suživeti sa njima.
