Na Fidžiju je zabeležena najbrža rastuća epidemija HIV-a na svetu, sa brojem novih slučajeva koji se više nego utrostručio između 2023. i 2024. godine. U prvoj polovini 2025. godine, HIV je dijagnostikovan kod više od 1.200 ljudi, što ovu situaciju čini najhitnijom u globalnim razmerama, uprkos smanjenju međunarodne pomoći. Ujedinjene nacije ističu da su uzroci ovog naglog porasta kombinacija faktora, uključujući Fidži kao centar za trgovinu drogom i rastuću upotrebu metamfetamina. Osim toga, nesigurne prakse injektiranja i nedostatak pristupa čistim iglama značajno doprinose širenju virusa.
Niska zdravstvena svest, kulturna stigma prema HIV-u i neadekvatno testiranje i lečenje takođe pogoršavaju krizu. HIV se sve više povezuje sa mladima i zavisnicima, pri čemu se procenjuje da je polovina novoobolelih zaražena deljenjem kontaminiranih igala ili tokom pripreme droge. Zdravstvene vlasti na Fidžiju izveštavaju da se svake nedelje otkrije jedno dete zaraženo HIV-om, što se najčešće dešava prenosom s majke na dete. U jedinicama intenzivne nege beleži se povećan broj beba kojima je potrebna medicinska podrška.
Šef Odeljenja za odgovor na epidemiju HIV-a u Fidžiju, Džejson Mičel, naglašava da svake mesece umire jedno dete mlađe od pet godina zbog komplikacija povezanih sa HIV-om. Ova statistika ga posebno boli, jer su takvi slučajevi preventabilni. „Neoprostivo je da se još deca rađaju sa HIV-om“, istakao je Mičel.
Fidži je arhipelag u južnom Tihom okeanu sa populacijom od oko 930.000 ljudi, pretežno hrišćanska zemlja sastavljena od više od 300 ostrva. Religija se ovde koegzistira s tradicionalnim verovanjima, a mnogi starosedeoci, poznati kao iTaukeji, i dalje se oslanjaju na tradicionalne metode lečenja, često se ne poveravajući zapadnoj medicini. Ova populacija se suočava sa višim stepenom siromaštva i čini oko 90% onih kojima je dijagnostikovan HIV.
Iako se očekuje da će fidžijske vlasti podići nivo pretnje od pandemije na nivo opšte epidemije, Mičel ističe da je potrebna veća podrška i pritisak kako bi se odgovorilo na ovu krizu. Fidžijska vlada je prošle godine investirala 10 miliona dolara u odgovor na krizu, ali se čini da to nije dovoljno za rešavanje rastuće epidemije.
Prema podacima UNAIDS-a, na Fidžiju živi do 8.900 ljudi zaraženih HIV-om, iako vlasti priznaju da ovaj broj možda ne odražava stvarnu situaciju. U 2024. godini zabeleženo je 126 smrtnih slučajeva povezanih sa HIV-om, ali se smatra da je taj broj nedovoljan da bi se prikazala stvarna slika problema.
Mičel takođe ukazuje na to da se na Fidžiju često, čak i kada se smrt povezuje sa HIV-om ili AIDS-om, to ne beleži kako bi se izbegla sramota za pacijente i njihove porodice. Ova stigma predstavlja dodatni izazov u borbi protiv epidemije, jer mnogi ljudi izbegavaju da traže pomoć zbog straha od predrasuda i osude.
U svetlu ovih alarmantnih statistika i izazova, postavlja se pitanje kako će Fidži odgovoriti na ovu krizu i koje mere će biti preduzete da se zaustavi širenje HIV-a. Potrebna je jasna strategija, povećana edukacija i pristup zdravstvenim uslugama kako bi se smanjila stopa infekcije i poboljšala svest o HIV-u u društvu. Samo tako se može nadati boljoj budućnosti za sve one koji žive s ovim virusom.
