Vreme kada doručkujete često zavisi od trenutka kada se probudite. Nakon jutarnje rutine, priprema doručka postaje prirodan sledeći korak. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Nature sugeriše da vreme početka doručka može biti ključnije nego što smo mislili.
Ova studija otkrila je da je kasniji početak doručka povezan sa višim rizikom od smrtnosti. U desetogodišnjem periodu, stopa preživljavanja bila je 86,7% za one koji su doručkovali kasno, dok je kod onih koji su doručkovali rano ta stopa iznosila 89,5%. Ovi podaci ukazuju na značaj vremena obroka u odnosu na zdravlje i dugovečnost.
U istraživanju su se analizirali podaci iz longitudinalne studije koja je pratila skoro 3.000 starijih osoba u Velikoj Britaniji od 1983. do 2017. godine. Rezultati su pokazali da su ljudi, kako stare, skloni kasnijem doručkovanju i večeranju. Hrononutricija, koja se bavi proučavanjem vremena obroka, ukazuje da su kasniji obroci povezani sa lošim metaboličkim zdravljem, što može dovesti do povećanog rizika od hroničnih bolesti.
U proseku, učesnici su započinjali doručak 31 minut nakon buđenja, u 8:22 ujutru. Starija starost bila je povezana sa kasnijim vremenom doručka. Ova povezanost može biti rezultat promena koje se dešavaju s godinama, kao što su smanjena fizička aktivnost i smanjenje društvenih kontakata, što može dodatno poremetiti cirkadijalne ritmove.
Cirkadijalni ritmovi su biološki procesi koji se ponavljaju na svakih 24 sata, a vreme obroka može značajno uticati na njih. Uzimanje hrane deluje kao signal našem cirkadijalnom satu, a nepravilno raspoređeni obroci mogu izazvati poremećaje u tim ritmovima. Istraživači sugeriraju da bi raniji doručak mogao pomoći u obnavljanju cirkadijalnih ritmova kod starijih osoba, što bi potencijalno moglo pozitivno uticati na njihovo zdravlje.
Iako je potrebno više istraživanja kako bi se u potpunosti razumele ove veze, jasno je da vreme naših obroka može imati značajan uticaj na zdravo starenje. Održavanje ranijeg vremena doručka može pomoći u očuvanju cirkadijalnih ritmova, što može dovesti do poboljšanja opšteg zdravlja, mentalnog blagostanja i kvaliteta života.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, važno je razmotriti kako vreme kada jedemo može uticati na naše zdravlje. Dok se fokusiramo na kvalitet hrane koju konzumiramo, ne smemo zaboraviti ni na vreme kada je unosimo. Na osnovu rezultata ove studije, može se reći da je doručak ne samo važan obrok za energiju i hranljive sastojke, već i ključni faktor u očuvanju dugovečnosti.
Društvo se često suočava sa izazovima vezanim za ishranu i zdravlje, a razumevanje ovih obrazaca može nam pomoći da donesemo bolje odluke za naše zdravlje. Promene u životnim navikama, uključujući i vreme obroka, mogu doneti značajne koristi, posebno za starije osobe.
U zaključku, iako se čini da su sitnice poput vremena doručka nevažne, nova istraživanja ukazuju na to da one mogu imati značajan uticaj na naše zdravlje. Uzimanje u obzir ovih faktora može nas dovesti do boljeg razumevanja kako da se brinemo o svom zdravlju tokom starenja i kako da unapredimo kvalitet života kroz jednostavne promene u svakodnevnim rutinama.
