Misteriozni nestanak Drage Dimitrijević Mitrićević, zime 1933. godine, zaintrigirao je ceo Beograd. Sve je počelo kada je pravnik Vojislav Rašić, tokom šetnje, primetio neuobičajenu situaciju u njenoj kući. Njegovo zapažanje pokrenulo je istragu koja je otkrila jednu od najvećih misterija Beograda tog vremena – šta se desilo sa starijom ženom koja je živela sama, okružena bogatstvom, ali i strahom od pljačkaša?
Na pomenutoj adresi u ulici Kralja Milana broj 5, u zapuštenoj, ali velelepno sazidanoj palati od gotovo 2.000 kvadrata, sama i otuđena od sveta živela je najbogatija žiteljka starog Beograda – Draga Dimitrijević Mitrićević. Nekoliko dana kasnije Rašić je ponovo prolazio istim putem, ovoga puta bio je u društvu supruge. Prišavši kapiji dotakao se zvona, ali mu ni ovoga puta niko nije odgovorio. Bio je to znak koji je kod starca probudio sumnju.
Odmah je obavestio policiju i istog dana, uz prisustvo dva svedoka, sa jednim pisarom i majstorom, nasilno otvorio ulaznu kapiju. Nakon što su ušli u dvorište i popeli se na sprat, majstor je obio i brave na ulaznim vratima staričinog stana. Ipak, u stan se nije moglo. Rašić i prisutni su osećali kako ih nešto sa druge strane sprečava da uđu. Kada su napokon ušli, zapahnuli su se talasom ustajalog vazduha. Po zamračenoj prostoriji nazirao se strahovit nered.
Upravo je ta okolnost prisutnima ulivala nadu da je starica tu negde i da je živa. Budući da su Rašić i njegova supruga bili jedine osobe sa kojima je Draga Mitrićević bila u gotovo svakodnevnom kontaktu, on je u prvi mah pomislio da je, plašeći se da je neko ne opljačka, paranoična starica sama na vrata naslonila pisaći sto. U drugoj prostoriji su zatekli dva izgladnela psa, na stolu je stajao tanjir sa mrvicama hleba, nenamešten krevet i nered koji je i inače bio sastavni deo staričine svakodnevnice, ali od starice ni traga.
Za slučaj se ubrzo zainteresovala i štampa, a dnevni list Pravda je među prvima iznosio najnovije vesti u vezi nestale bogatašice. Tek tada su i Beograđani počeli življe da se interesuju za ovaj slučaj. Pojedinci su se prisećali da su, koliko juče, na ulici viđali staricu odevenu u dotrajalo odelo i sa starinskom kapom na glavi, koja je, hodajući uz pomoć štapa i uvek noseći čarape različitih boja, protiv uroka, ljutito mrmljala i vikala na one koji bi pokušavali da joj se obrate.
Po pisanju ondašnje štampe, Draga Dimitrijević Mitrićević bila je potomak čuvene i veoma bogate porodice Mitrićević. Njen deda Dimitrije bio je jedno vreme upravnik Kragujevca, a otac Jovan je kroz karijeru napredovao od pozicije sreskog načelnika, preko višeg činovnika ministarstva policije, državnog savetnika i na kraju upravitelja Beograda. Upravo su neke osobine Draginog oca, a na prvom mestu škrtost, kako se čini, presudno uticale i na oblikovanje njenog karaktera.
Pored tvrdičluka, čini se da je rame uz rame sa bogatstvom ovu porodicu odvajkada pratila i nekakva zla kob, koja je u njihove duše uselila svađu, razdor i ludilo. Dragina najstarija sestra Sofija – Beba Mitrićević umrla je sedamdesetih godina devetnaestog veka, sa tek navršenih devetnaest godina. Njen stariji brat je izvršio samoubistvo, a druga sestra Leposava Lenka Mitrićević umrla je 1922. godine od šizofrenije.
Iako se za staricom intenzivno tragalo danima, a gradom kružile glasine kako je, mimo navika, otputovala u Englesku ili otišla na neko od svojih imanja u Smederevu ili Kragujevcu, dnevni list Pravda je petog februara preneo senzacionalnu vest – danas u podne nađena je mrtva g-đa Mitrićević u podrumu svoje kuće. U nastavku vesti piše da je posle šest dana traganja, a nakon gotovo dve nedelje od kada je prijavljen njen nestanak, staričino telo pronađeno u prostranom podrumu ispod kuće, prekriveno daskama i drugom drvenarijom.
Privedeni su Jovan Olujić, građevinski radnik, i izvesni Adam Roksandić. Uhapšeni su neposredno nakon hapšenja priznali ubistvo, ali su se kasnije, tokom suđenja izjasnili kao nevini. Nedugo po okončanju ročišta, obojica optuženih su oslobođeni tužbe, a starica je sahranjena u velelepnoj porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju u pogrebu kome je prisustvovalo oko 4.000 ljudi.
Ubica nesrećne starice nikada nije pronađen, a ovaj slučaj je inspirisao potonjeg nobelovca, Ivu Andrića, da napiše roman „Gospođica“. Na mestu na kome se nalazila palata porodice Mitrićević, koja je srušena početkom sedamdesetih godina prošlog veka, sagrađena je zgrada Poreske uprave.
