Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naložio je Ministarstvu pravde (DOJ) da pokrene istragu protiv najvećih američkih naftnih kompanija zbog sumnje da neopravdano održavaju visoke cene goriva, uprkos značajnom padu cena sirove nafte. Ova odluka usledila je kao odgovor na zabrinutost potrošača i političara zbog stalno visokih cena goriva, koje ne odražavaju trenutne tržišne prilike.
Administracija SAD objavila je na društvenoj mreži Iks video-snimak na kojem je Tramp jasno izrazio svoje stavove o ovom pitanju, ukazujući na to da su američki naftni giganti „Ekson mobil“ i „Ševron“ predmet istrage. „Cene nafte su toliko pale, a mi to uopšte ne vidimo na benzinskim pumpama,“ rekao je Tramp, ističući razliku između cena sirove nafte i cena goriva na pumpama.
Na svojoj društvenoj mreži, Tramp je optužio velike naftne kompanije da ne prenose pad troškova na potrošače. „Velike naftne kompanije ne spuštaju cene na pumpama srazmerno drastičnom padu cena po kojima nabavljaju sirovu naftu. Te cene padaju kao kamen! Drugim rečima, deru potrošače,“ napisao je Tramp, dodajući da je naložio Ministarstvu pravde da „odmah počne istragu“.
Povećanje cena nafte u prethodnim mesecima usledilo je nakon američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara, što je izazvalo rast cena goriva u SAD. Međutim, nakon privremenog sporazuma između Vašingtona i Teherana i ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, cena američke sirove nafte pala je za oko 36 odsto u odnosu na svoj vrhunac u maju.
Prema podacima Američke automobilske asocijacije, prosečna cena benzina u SAD pala je šestu sedmicu zaredom i trenutno iznosi 3,93 dolara po galonu, što je gotovo 14 odsto manje nego tokom vrhunca u maju. Ipak, cena goriva ostaje znatno viša u odnosu na januar, kada je prosečna cena iznosila 2,76 dolara po galonu.
Reakcija velikih naftnih kompanija na Trampove optužbe još uvek nije stigla. Međutim, Američki naftni institut (API), koji zastupa interese najvećih proizvođača nafte, odbacio je tvrdnje Bele kuće. Portparolka API-ja, Betani Vilijams, istakla je da cene benzina ne prate automatski kretanje cena sirove nafte, posebno tokom velikih globalnih poremećaja koji utiču na snabdevanje, preradu i zalihe.
Tramp je otvorio pitanje cena goriva u trenutku kada republikanci nastoje da sačuvaju tesnu većinu u Kongresu pred izbore na polovini predsedničkog mandata. Troškovi života ostaju jedno od ključnih političkih pitanja u SAD, a visoke cene goriva dodatno otežavaju situaciju za potrošače.
Analitičari ističu da Trampova odluka o pokretanju istrage može imati značajan uticaj na tržište nafte, kao i na političku scenu u zemlji. S obzirom na to da se približavaju izbori, pitanje cena goriva može postati centralna tema u kampanjama republikanaca i demokrata. Potrošači su zabrinuti zbog rasta troškova života, a visoke cene goriva doprinose toj zabrinutosti.
U međuvremenu, Tramp nastavlja da pritisne na velike naftne kompanije, tražeći od njih da smanje cene i prenesu benefite potrošačima. Očekuje se da će istraga Ministarstva pravde otkriti više informacija o tome kako se formiraju cene goriva i da li su velike kompanije zaista odgovorne za trenutnu situaciju na tržištu.
U zaključku, dok se cena sirove nafte smanjuje, visoke cene goriva ostaju veliki problem za potrošače u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po političku klimu u zemlji, posebno sa predstojećim izborima. Trampova istraga protiv naftnih kompanija može doneti promene, ali pitanje ostaje da li će se te promene odraziti na cene goriva na pumpama i olakšati teret potrošačima.
