Ovako je, u jednom od mnogih intervjua, za „Novosti“, govorio velikan naše likovne umetnosti Milan Blanuša (1943-2025), grafičar, slikar, skulptor, koji nas je napustio, prekjuče u Beogradu, posle kraće i teške bolesti. Ovaj autor evropske reputacije, stvorio je u delima i upečatljivog junaka „čoveka u sivom“, našeg savremenika u raljama biznisa, ratova, nekulture i svega ostalog, kako je govorio, što prati ovo naše vreme.
Reč je o izuzetnom umetniku, koji je, iako grafičar po specijalizaciji, radio sjajne, angažovane slike, i jednako tako angažovane skulpture u terakoti, ističe istoričar umetnosti Savo Popović. On je pre skoro deceniju Blanušine radove uvrstio u svoj autorski projekat „Vojnici na plaži“ u Prodajnoj galeriji Beograd. Njegov angažman nije ličio na propagandne letke, već je umetnost ostala u prvom planu. Tako nešto retko uspeva slikarima i vajarima, ali je on kao veliki umetnik uspevao da nikada ne zapadne u ćorsokake. Ostaće upamćene njegove monumentalne slike birokrata, koji u grupama „poziraju“, ili uriniraju po ekskluzivnim nužnicima, a iste junake ovekovečio je, u nešto manjem formatu i u terakoti. I uradio ih je mnogo. Bio je radnik bez premca. Međunarodni simpozijum „Tera“ u Kikindi mu je često i tokom godine otvarao vrata, pa je nekada i po nekoliko meseci provodio tamo stvarajući.
Rođen u Jagodini 1943. godine, Blanuša je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1967. diplomirao odsek slikarstva u klasi Ljubice Cuce Sokić. Postdiplomske studije završio je na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu 1971, a specijalizaciju grafike na Visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni 1978. Bio je redovan profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Samostalno je izlagao u zemlji, ali i van nje, i to u Braunšvajgu, Kelnu, Koperu, Mariboru, Parizu, a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Nisu ga mimoilazile ni nagrade, ni priznanja. Dobitnik je „Politikine“ nagrade iz fonda „Vladislav Ribnikar“, nagrade Oktobarskog salona, Zlatne palete ULUS-a, nagrade za crtež na izložbi „Crtež i mala plastika“, prve nagrade Bijenala mediteranskih zemalja u Aleksandriji. Voleo je džez i svirao saksofon.
Njegov poslednji ciklus u terakoti posvećen sportistima, ostao je nepoznat široj javnosti, i nadam se da će ih neka od naših institucija, ili galerija uskoro predstaviti publici, otkriva Savo Popović, dodajući da je poslednjih godina, iako je imao atelje u Beogradu, najviše vremena provodio u ateljeu u Vršcu. Bio je i izuzetno posvećen profesor, koga su studenti voleli. Jedan izuzetan čovek i ličnost.
Poslednjih 15 godina najintenzivnije je sarađivao sa galerijom „Rima“, koja mu je organizovala četiri izložbe, po dve u svojim prostorima u Kragujevcu i Beogradu. Za Blanušin profesionalizam u ovom zajedničkom poslu, osnivač i vlasnik „Rime“, Aleksandar Milojević, kaže da ima samo reči hvale. Pre svega bio je sjajan čovek i vrhunski stvaralac. Jedini je od naših umetnika koji je uspeo da u sve četiri discipline – crtežu, slici, grafici, skulpturi – dosegne vrhunske domete. A o njegovom nesebičnom pedagoškom radu, najviše govore uspesi njegovih studenata, među kojima su naši vodeći umetnici srednje generacije.
Saradnja sa „Rimom“ trajala je do poslednjih dana, pre odlaska u bolnicu početkom maja, i kako navodi Milojević, neprekidno su bili u planovima za nove projekte. Od njih nećemo odustajati, pa ćemo, iako Blanuša više nije sa nama, to i realizovati. Njegovu izložbu u Beogradu, sa novim delima, planiramo za septembar, oktobar. Za njegovu umetnost vreme nastavlja da radi.
Ispraćaj Milana Blanuše održan je 21. maja, ispred kapele na Starom groblju u Vršcu, gde je i sahranjen. Njegov doprinos umetnosti i obrazovanju ostaviće trajni trag u srpskoj kulturi, dok će njegovo delo inspirisati buduće generacije umetnika.
