U pismu, izloženom na čuvenoj izložbi „Drangularijum“, Radomir Damnjanović Damnjan, jedan od najintrigantnijih i najplodnijih umetnika srpske i jugoslovenske umetničke scene, izrazio je svoja duboka uverenja o umetnosti i životu. U pismu je naveo: „Ono što volim pripada nematerijalnom području čovekovog bića, kao što su: vera u budućnost, istrajnost, čovečnost, stvaralaštvo.“ Damnjan je preminuo u noći između srede i četvrtka u Milanu, ostavljajući za sobom bogatu umetničku ostavštinu.
Rođen 1935. godine u Mostaru, Damnjan je detinjstvo i školovanje proveo u Beogradu, gde je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti. Njegov umetnički put obeležen je bogatom produkcijom koja obuhvata slike, crteže, grafike, video radove, filmove, objekte, kolaže, instalacije i fotografije. Od 1958. godine, Damnjan je priredio veliki broj samostalnih izložbi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a od 1974. godine živeo je i stvarao u Milanu i Beogradu.
Damnjanov opus se razvijao tokom decenija, od ranih ciklusa „Peščanih obala“ i „Potonulih gradova“, kroz faze apstraktnog minimalizma, do novog pristupa umetnosti u sedamdesetim godinama. Kroz različite medije, uključujući fotografiju, film, video i performans, Damnjan je kreirao dela koja su često bila provokativna i kritička prema društvenim normama. Profesor Jerko Denegri, poznavalac Damnjanovog rada, istakao je da su sve promene u njegovom opusu bile nužne i iskrene, često rizične po njegov umetnički status.
U ranim osamdesetim, Damnjan se posvetio slikarstvu u žanrovima mrtve prirode i autoportreta, gde je inovativno koristio tehniku „telesnog slikarstva“ (body painting). Njegov rad bio je obeležen filozofskim stavovima i dubokim razmišljanjem o umetnosti. Na Jesenjoj izložbi ULUS-a 2016. godine, njegov rad iz ciklusa „mrlja“ nagrađen je kao delo koje je dostiglo najviše likovne vrednosti.
Dela Radomira Damnjanovića nalaze se u značajnim svetskim zbirkama, uključujući Narodnu galeriju u Pragu, Centar „Žorž Pompidu“ u Parizu, Muzej Gugenhajm u Njujorku i Muzej savremene umetnosti u San Francisku. Najznačajnija zbirka njegovih radova, koja se sastoji od preko 160 dela, nalazi se u Narodnom muzeju Srbije, gde su prikupljena zahvaljujući poklonu njegovog brata Dragoslava.
Damnjanova umetnost nije bila samo vizuelna; ona je bila i filozofska, obuhvatajući duboke misli o postojanju i kreativnosti. U razgovoru sa novinarima, izrazio je da sebe vidi kao „misleće biće“ koje teži kreativnosti, naglašavajući da nije u modi biti misleće biće, ali da je to nešto što treba vrednovati. Njegova rešenja i pristupi umetnosti često su bili u sukobu sa konvencijama, ali je on ostao dosledan svojoj viziji.
Tokom svoje karijere, Damnjan je bio predstavnik Jugoslavije na mnogim međunarodnim izložbama, uključujući Bijenale u Veneciji, Sao Paulu, Tokiju i Dokumente u Kaselu. Njegova saradnja sa zagrebačkom avangardnom grupom „Gorgona“ takođe je bila značajna, a njihovi zajednički projekti doprineli su razvoju savremene umetnosti u regionu.
Radomir Damnjanović će biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu, a datum sahrane biće objavljen od strane porodice. Njegova umetnička ostavština nastaviće da inspiriše buduće generacije umetnika, a njegova filozofija stvaralaštva ostaje trajan testament ljudskoj potrazi za smislom, lepotom i istinom u svetu umetnosti.
