Na Suncu se formirala velika koronalna rupa, sa visinom od oko milion kilometara, što su potvrdili najnoviji podaci Laboratorije za solarnu astronomiju Instituta za istraživanje svemira Ruske akademije nauka, kao i Instituta za solarno-zemaljsku fiziku. Ova informacija je preneta putem ruskih medija, uključujući agenciju Interfaks.
Kao što se navodi u izveštaju, pojava koronalnih rupa na Suncu počela je u prvim mesecima prošle godine, nakon što je solarni ciklus dostigao svoj vrhunac između oktobra i decembra 2024. godine. Ovaj fenomen je doveo do povećanja broja magnetnih oluja za čak 60 procenata u toku prošle godine, što su naučnici istakli kao značajan porast solarne aktivnosti.
Prema prognozama, očekuje se da će se povećanje broja magnetnih oluja nastaviti još najmanje naredne dve godine, sve do 2028. godine. Nakon tog perioda, stručnjaci predviđaju brz pad solarnih aktivnosti, što bi moglo dovesti do solarnog minimuma oko 2029. i 2030. godine.
Koronalne rupe su područja na Suncu gde je magnetno polje slabije nego u okolini. Ove rupe omogućavaju da solarni vetrovi, koji su strujanje čestica iz korone Sunca, lakše izlaze u svemir. Kada se pojave, mogu izazvati razne efekte na Zemlji, uključujući aurore, kao i potencijalne smetnje u komunikacijama i električnim mrežama.
Fenomen koronalnih rupa nije novost; one se formiraju tokom različitih solarnih ciklusa, koji traju otprilike 11 godina. U tim ciklusima, Sunce prolazi kroz periode povećane i smanjene aktivnosti. U trenutnom ciklusu, koji je započeo 2019. godine, Sunce pokazuje znake povećane aktivnosti, što se manifestuje kroz brojna izbacivanja materijala i solarne oluje.
Važno je napomenuti da su koronalne rupe i solarne oluje deo prirodnog procesa u evoluciji Sunca. Međutim, njihov uticaj na Zemlju može biti značajan, posebno u današnje vreme kada zavisimo od tehnologije koja može biti pogođena solarom. Na primer, jake solarne oluje mogu izazvati probleme sa satelitima, sistemima za navigaciju i komunikaciju, kao i sa električnim mrežama.
Iz godine u godinu, naučnici nastoje da bolje razumeju ponašanje Sunca i njegovih ciklusa kako bi mogli da predviđaju potencijalne posledice po Zemlju. Razvijaju se nove tehnologije i modeli koji pomažu u praćenju solarne aktivnosti, a istraživači koriste satelite i teleskope da bi pratili promene na Suncu u realnom vremenu.
Jedan od važnih projekata u ovom smislu je Sonda Solar Orbiter, koja je lansirana 2020. godine. Ova sonda ima zadatak da pruži detaljnije informacije o Suncu i njegovom okruženju, omogućavajući naučnicima da bolje razumeju mehanizme koji dovode do pojačane solarne aktivnosti i kako ta aktivnost utiče na našu planetu.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se povećava svest o uticaju solarnih fenomena na svakodnevni život. Iako su mnogi ljudi svesni fenomena poput aurora, malo je onih koji razumeju kako solarne oluje mogu uticati na tehnologiju koju svakodnevno koriste. Edukacija i informisanje javnosti o ovim pitanjima može pomoći u smanjenju potencijalnih rizika i pripremi za situacije koje mogu nastati usled solarne aktivnosti.
U zaključku, koronalne rupe i solarne oluje su prirodni fenomeni koji imaju značajan uticaj na Zemlju. Sa predviđanjima o nastavku povećane solarne aktivnosti u narednim godinama, važno je da naučnici nastave da proučavaju i razumeju ove procese kako bi mogli da pruže tačne informacije i preporuke za zaštitu naše tehnologije i svakodnevnog života.
