Suđenje u parničnom postupku protiv Koste, Miljane i Vladimira Kecmanovića, osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i države Srbije, završeno je danas u Višem sudu u Beogradu. Ova tužba je podneta od strane porodice Dukić, koja je izgubila ćerku Adrianu u masovnom zločinu koji se dogodio 3. maja 2023. godine. Stranke su obaveštene da će u narednom periodu dobiti pisanu presudu.
Ovo je već četvrto suđenje protiv Kecmanovića, dok je u toku još jedan postupak koji se tiče nadoknade nematerijalne štete po tužbi ranjenog dečaka A. B. Sudija je odbio predlog zastupnice Kecmanovića, Marine Ivelje, za novo komisijsko veštačenje Koste u vezi sa njegovom sposobnošću rasuđivanja i motivacijom za činjenje zločina. Takođe, odbio je rešenje o neposrednom saslušanju razredne učiteljice Dragane Tomić, koja nije prisustvovala suđenju, navodeći da je bila sprečena.
U toku suđenja, saslušani su veštaci koji su radili psihijatrijsko-psihološko veštačenje Koste. Dr. Miodrag Stanković, predsednik komisije, izneo je kontradiktornosti u nalazima, naglasivši da je Kosta imao suženje svesti tokom izvršenja zločina, ali je istovremeno bio svestan svojih postupaka. Prema rečima veštaka, Kosta je bio svestan posledica svojih dela i istraživao je kakve su kazne za takva dela u različitim državama. Njegova izjava da se plašio da će broj žrtava biti veći ukazuje na to da je bio svestan situacije.
Ivelja je tokom suđenja pokušala da dokaže da Kosta nije razmatrao uticaj svojih postupaka na porodice žrtava. Sudija je odbio neka pitanja koja su se ticala emocionalnog stanja Koste tokom izvršenja zločina. Veštak Stanković je ukazao na to da Kosta nije prekinuo zločin zbog straha, već zbog toga što je procenio da nije imao municiju.
Svedoci su izneli različite informacije tokom suđenja. Psiholog Aneta Lakić je istakla da je sumnjivo Kostaovo sećanje na događaje iz učionice, s obzirom na to da je bio svestan gde se nalaze kamere. Ivelja je iznosila primedbe na kontradiktornosti u veštačenju, ukazujući na to da je Kosta došao u situaciju da se suoči sa posledicama svog dela, ali je istovremeno imao nameru da se izvuče iz situacije.
Nakon završetka suđenja, Ivelja je izjavila da ima utisak da je presuda donesena unapred, navodeći da se suđenje pretvorilo u formalnost bez suštinske analize. Ona je ukazala na to da se ne razmatraju ključni razlozi Kostičinog zločina, niti su obelodanjeni svi relevantni dokazi. U tom smislu, ona smatra da je potrebno dublje istražiti uzroke tragedije i odnose unutar porodice Kecmanović.
Advokat Snežana Dunjić je tražila od suda da prisilno dovede razrednu učiteljicu Draganu Tomić, smatrajući da ona može imati značajne informacije o događajima koji su prethodili tragediji. U sedmom ročištu, Tomić se ponovo nije pojavila, što je izazvalo iznenađenje među prisutnima, s obzirom na to da je sudija prethodno najavio da će je kazniti zbog nedolaska.
Dunjić je također istakla da je Ministarstvo odbrane konačno odgovorilo na zahtev vezan za vojne obaveze Vladimira Kecmanovića, otkrivajući da je on trajno oslobođen vojnog roka iz zdravstvenih razloga, ali nije otkrila detalje o tim razlozima.
Ovaj slučaj ostaje u fokusu javnosti, a presuda koja se očekuje može imati dugoročne posledice ne samo za porodice žrtava, već i za društvo u celini, ukazujući na potrebu za dubljim razumevanjem uzroka ovakvih tragedija.
