Zaposlenima u Srbiji penzijski staž se obezbeđuje redovnom uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), a ta obaveza je isključivo na poslodavcu, u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Neplaćanje doprinosa od strane poslodavaca i dalje predstavlja čest problem u Srbiji, sa ozbiljnim posledicama po ostvarivanje prava iz zdravstvenog, penzijskog i socijalnog osiguranja. Međutim, zakon predviđa više mehanizama zaštite za zaposlene čiji doprinosi nisu redovno uplaćivani.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju javni prihod i uplaćuju se u fondove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO), Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Njihovom redovnom uplatom obezbeđuju se prava na zdravstvenu zaštitu, penziju, novčane naknade u slučaju nezaposlenosti, kao i druga socijalna prava u situacijama bolesti, invalidnosti, starosti ili smrti.
Zakonom je propisano da je uplata doprinosa obaveza poslodavca za sva radno angažovana lica. Prva i najvidljivija posledica neplaćanja doprinosa jeste gubitak prava na punu zdravstvenu zaštitu. Zdravstvena kartica se overava samo ako su doprinosi uplaćeni, a u suprotnom zaposleni i članovi njegove porodice ostaju bez prava na besplatno lečenje. U slučaju neplaćenih doprinosa, zdravstvena zaštita o trošku obaveznog osiguranja moguća je samo u sledećim situacijama: hitna medicinska pomoć, obavezna imunizacija, preventivni skrining pregledi i palijativna nega. Potpunu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na uplatu doprinosa, imaju samo deca mlađa od 18 godina, trudnice i porodilje do godinu dana od rođenja deteta. Za sve ostale važi pravilo da troškove lečenja snose sami, uz pravo da kasnije od poslodavca potražuju nadoknadu.
Neplaćeni doprinosi direktno utiču na penzijski staž. Iako je radni staž evidentiran, bez uplaćenih doprinosa taj period se ne priznaje u punom obimu prilikom ostvarivanja prava na penziju ili dovodi do njenog manjeg iznosa. Zaposleni mogu proveriti stanje svog staža u filijalama RFPIO ili elektronski, putem sajta Fonda PIO. Ukoliko se utvrdi da doprinosi nisu evidentirani, potrebno je proveriti da li je reč o administrativnoj grešci ili stvarnom neplaćanju.
Ako se utvrdi da doprinosi zaista nisu uplaćeni, zaposleni ima nekoliko mogućnosti: obratiti se poslodavcu i zahtevati uplatu, jer obaveza ne zastareva; podneti prijavu Poreskoj upravi, koja može pokrenuti prinudnu naplatu; obratiti se Inspekciji rada, koja može pokrenuti prekršajni postupak; ili pokrenuti sudski postupak radi obavezivanja poslodavca na uplatu doprinosa. Prema stavovima Ustavnog suda, sudovi su nadležni da odlučuju i u sporovima koji se odnose isključivo na neuplaćene doprinose, jer se oni smatraju sastavnim delom zarade.
Za razliku od drugih potraživanja iz radnog odnosa, potraživanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastarevaju. To znači da poslodavac ne može izbeći ovu obavezu protekom vremena. U slučaju stečaja poslodavca, doprinosi se prijavljuju u stečajnom postupku i imaju prioritet u naplati. Problem nastaje ako poslodavac više ne postoji i nema pravnog sledbenika, jer tada naplata praktično nije moguća.
Ako zaposleni tek pred odlazak u penziju otkrije da mu nedostaje deo staža zbog neplaćenih doprinosa, zakon dozvoljava samostalnu uplatu nedostajućih doprinosa, ali samo ako bez tog perioda ne bi ispunio uslov za penziju. U tom slučaju doprinosi se uplaćuju po najnižoj penzijskoj osnovici, a cilj je isključivo ispunjavanje minimalnog uslova za ostvarivanje prava na penziju.
Stručnjaci upozoravaju da zaposleni ne bi trebalo da čekaju kraj radnog veka da provere da li su im doprinosi uredno uplaćivani. Redovna provera i pravovremena reakcija jedini su način da se izbegnu problemi sa zdravstvenim osiguranjem i ostvarivanjem prava na penziju.
