Na spomen-ploči posvećenoj Prvom splitskom partizanskom odredu u splitskoj četvrti Plokite, nepoznati vandali su ispisali ustaška slova „U“. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju medija i javnosti, budući da predstavlja još jedan u nizu napada na obeležja antifašističke borbe. Prema informacijama koje su objavili hrvatski mediji, na ploči su crnim sprejem iscrtana dva ustaška „U“ znaka presečena krstovima, što dodatno naglašava provokativnu prirodu ovog čina.
Spomen-ploča je postavljena u znak sećanja na Prvi splitski partizanski odred, koji je igrao ključnu ulogu u borbi protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata. Ovaj odred je bio sastavljen od boraca koji su se suprotstavili okupatoru i njegovim kolaboratorima u Hrvatskoj, a njihov doprinos je od vitalnog značaja za antifašističke pokrete u zemlji. Ovakvi napadi na spomenike posvećene antifašizmu često su motivisani ideološkim razlozima, a u ovom slučaju, ispisivanje ustaških simbola sugeriše povratak retrogradnih ideja.
Ovaj incident dolazi samo nedelju dana nakon što je spomenik već bio oštećen, a to je vreme kada su se u Splitu održavali protesti navijača fudbalskog kluba „Hajduk“, poznatih kao Torcida. Protesti su bili usmereni protiv održavanja „Dana srpske kulture“ u Splitu, događaja koji je izazvao podeljena mišljenja u lokalnoj zajednici. Tokom tih protesta, grupa maskiranih muškaraca prekinula je manifestaciju, što je dodatno povećalo tenzije među različitim etničkim i kulturnim grupama u gradu.
Ove tenzije ukazuju na dublje socijalne i političke probleme u Hrvatskoj, gde se nasleđe rata i različite interpretacije istorije često sudaraju. Ustaški simboli, koji su tokom Drugog svetskog rata predstavljali režim odgovoran za brojne zločine, i dalje se koriste od strane nekih grupa kao način izražavanja nacionalizma i protivljenja antifašizmu. Ovakvi incidenti ne samo da potpiruju mržnju već i podsećaju na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim zajednicama.
U društvu koje teži pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti, ovakvi vandalizmi predstavljaju prepreku. Važno je da se ovakvi incidenti ne ignoriraju, već da se na njih reaguje na adekvatan način, kako bi se sprečila normalizacija mržnje i nasilja. Država i društvo imaju odgovornost da zaštite obeležja antifašističke borbe, koja su simbol otpora protiv tiranije i nepravde.
U poslednje vreme, u Hrvatskoj se sve više raspravlja o ulozi antifašizma i o tome kako se nasleđe Drugog svetskog rata interpretira u savremenom društvu. Dok neki smatraju da je potrebno očuvati sećanje na antifašističku borbu, drugi se protive tom narativu i pokušavaju da promene percepciju istorije. Ovakvi sukobi oko identiteta i istorijskih narativa samo dodatno otežavaju proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.
S obzirom na to da se ovakvi incidenti ponavljaju, važno je da se društvo angažuje u obrazovanju i podizanju svesti o značaju antifašističke borbe. Obrazovne institucije, nevladine organizacije i mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i promovisanju vrednosti koje se protive mržnji i nasilju.
Dok se Hrvatska suočava sa sopstvenim izazovima, važno je da se osigura da se istorija ne ponavlja, već da se iz nje uči. Očuvanje kulturološkog nasleđa i sećanje na borbu protiv fašizma treba da budu zajednički ciljevi svih građana, bez obzira na etničku ili nacionalnu pripadnost. Samo kroz zajednički dijalog i razumevanje možemo graditi društvo koje će biti tolerantno i otvoreno za različitosti.
