PARIZ – Tokom protesta širom Francuske danas je uhapšena 181 osoba, od kojih 31 u Parizu, saopštilo je francusko ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovi protesti su organizovani povodom Dana društvene mobilizacije, a prema navodima organizatora, Generalne konfederacije sindikata (CGT), više od milion ljudi je učestvovalo širom zemlje. Nasuprot tome, podaci Ministarstva unutrašnjih poslova i Prefekture pariske policije govore o više od 500.000 demonstranata koji su marširali širom Francuske.
Policija je izvestila da su tokom protesta povređene 11 osoba, a u Parizu je, prema podacima Ministarstva, učestvovalo 55.000 ljudi. U glavnom gradu došlo je do sukoba sa policijom, koja je na demonstrante odgovarala ispaljivanjem suzavca i hapšenjem. Demonstranti su gađali policajce kamenjem i flašama, što je dodatno eskaliralo napetosti.
Demonstracije su održane na 489 lokacija širom zemlje, a tokom protesta došlo je do 92 blokade. Najveći skupovi zabeleženi su u gradovima kao što su Tuluz, Nantu i Marsej. Većina blokada se dogodila u blizini škola, ali su slične akcije zabeležene i u elektroindustrijskim lokacijama, logističkim platformama i na glavnim putevima.
Zbog protesta, glavni muzeji i spomenici u Parizu su zatvoreni, uključujući Ajfelov toranj, Trijumfalnu kapiju, delove Luvra, muzej Eugen Delakroa i muzej Orsaj. Takođe, zatvoreni su dvorac Versaj, Velika palata, Panteon, Nacionalni arhiv Pariza i biblioteka savremene umetnosti Ekol. Ove mere su preduzete kako bi se obezbedila sigurnost posetilaca i smanjili rizici od sukoba.
Na protestu u Marseju okupilo se najmanje 13.000 ljudi, a prisustvovali su i brojni sindikalni i politički organizacije, uključujući CGT, FO, PCF, PS i EELV. Portparol sindikata CGT u Buš-di-Roni istakao je da je na skupu bilo čak 120.000 ljudi. Lider stranke „Nepokorena Francuska“, Žan-Lik Melanšon, obratio se okupljenima i istakao značaj društvene mobilizacije, smatrajući je „ogromnim događajem“ koji će imati „politički uticaj“. On je ponovo pozvao na ostavku predsednika Emanuela Makrona, naglašavajući da je on odgovoran za trenutnu situaciju u zemlji.
„Francuski narod se inteligentno raspoređuje kako treba i kada treba. Premijer mora da ode, ali pre svega predsednik mora da ode jer je odgovoran. Podsetio bih vas da je izgubio četiri premijera. U demokratiji bismo obično izvukli neophodne zaključke. Kriza je uspostavljena i ona će ići svojim tokom“, poručio je Melanšon.
Odlazeći ministar unutrašnjih poslova, Bruno Retajo, izjavio je nakon međuministarskog kriznog sastanka da su „akcije bile manje intenzivne nego što se očekivalo“, dodajući da je zabeleženo 230 akcija širom zemlje, uključujući 95 blokada lokacija. Ovaj komentar ukazuje na to da, iako su protesti izazvali određene napetosti i sukobe, vlasti su očekivale veće obim i intenzitet demonstracija.
Ova situacija je još jedan pokazatelj rastuće frustracije i nezadovoljstva građana Francuske prema vladi, koja se suočava s kritikama zbog različitih socio-ekonomskih pitanja, uključujući troškove života, radna prava i opštu nezadovoljstvo s trenutnim stanjem u zemlji. Protesti su postali sve češći način izražavanja nezadovoljstva, a vlasti će morati da nađu rešenja koja će smanjiti tenzije i odgovoriti na zahteve građana.
U zaključku, današnji protesti u Francuskoj su još jednom istakli duboke podele i nezadovoljstvo unutar društva. Dok organizatori govore o masovnom okupljanju, vlasti su se suočile s izazovima u kontroli situacije, a kako se situacija bude razvijala, moguće su i dalje tenzije na ulicama francuskih gradova.
