U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, održanom danas, Hose Antonio Kast, kandidat iz krajnje desničarske Republikanske partije, vodi sa 58% osvojenih glasova, dok je Žanet Hara, predstavnica Komunističke partije i trenutna predsednica, osvojila 41%. Ovi preliminarni rezultati temelje se na 83% prebrojanih glasova. Pravo glasa imalo je oko 15,6 miliona birača, a birališta su zatvorena u 18 časova po lokalnom vremenu.
U prvom krugu izbora, koji je održan u novembru, Hara je pobedila sa 26,85% glasova. Kast je, međutim, pobedio nekoliko desničarskih rivala i završio na drugom mestu sa 23,92% osvojenih glasova. Ovi izbori su značajni ne samo zbog političkog konteksta u kojem se odvijaju, već i zbog promena koje su se dogodile u Čileu u poslednjim godinama, uključujući društvene proteste i zahtev za većim pravima i pravdom.
Hose Antonio Kast je poznat po svojim desničarskim stavovima, uključujući oštru kritiku imigracije i liberalnih politika. Njegova kampanja je usmerena na jačanje nacionalne sigurnosti i ekonomskog rasta, dok se protivi mnogim reformama koje su uvele prethodne vlade. Kast je takođe naglasio potrebu za borbom protiv kriminala i jačanjem vojske i policije, što je privuklo podršku među biračima koji se osećaju nesigurno i nezadovoljno trenutnom situacijom.
Žanet Hara, s druge strane, predstavlja progresivne ideje i zalaže se za socijalnu pravdu, ekološke reforme i unapređenje prava radnika. Njen mandat je obeležen brojnim izazovima, uključujući ekonomske posledice pandemije COVID-19 i rastuću inflaciju. Hara je pokušala da odgovori na zahteve građana za većim pravima i jednakost, ali je suočena s kritikama da njena vlada nije dovoljno brzo reagovala na sveobuhvatne reforme koje su potrebne.
U ovom drugom krugu izbora, izlaznost birača je ključna, s obzirom na to da se očekuje da će mnogi birači koji su glasali za druge kandidate u prvom krugu, sada odlučiti koga će podržati. U prethodnim izborima, Čile je doživeo visok nivo političke polarizacije, sa jasnim podelama među različitim društvenim grupama.
Kampanja Kasta se oslanja na tvrdnje da je on jedini kandidat koji može da osigura stabilnost i sigurnost u zemlji. Njegova retorika često uključuje pozive na nacionalni suverenitet i protivljenje stranim uticajima, što je odjeknulo kod birača koji se plaše gubitka nacionalnog identiteta i kulture. Takođe, Kast je naglasio da će se boriti protiv korupcije i da će obezbediti ekonomski rast kroz podsticanje privatnog sektora i smanjenje poreza.
S druge strane, Hara se suočava s izazovom da privuče birače koji su možda nezadovoljni njenom vladom, ali i dalje žele da podrže progresivne ideje. Njen cilj je da pobedi kroz poruke o potrebnim reformama i stvaranju inkluzivnijeg društva. Hara takođe pokušava da iskoristi nezadovoljstvo birača prema Kastovim desničarskim politikama, ističući opasnosti koje bi mogle doći s njegovim izborom.
Ovi izbori se odvijaju u trenutku kada Čile prolazi kroz značajne promene i izazove, a rezultati će imati dugoročne posledice ne samo na unutrašnju politiku, već i na odnose zemlje sa međunarodnom zajednicom. S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi analitičari smatraju da će ishod ovih izbora oblikovati budućnost Čilea u godinama koje dolaze.
U svakom slučaju, drugi krug predsedničkih izbora u Čileu predstavlja ključni trenutak za zemlju, dok birači donose odluke koje će oblikovati politički pejzaž u narednim godinama. Ovi izbori su prilika za Čile da se suoči s izazovima i izabere put koji će odrediti njegovu sudbinu.
