U Federaciji BiH postoji značajan broj lokaliteta sa pravoslavnim grobljima, a prema podacima Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH, od 2013. godine je srušeno oko 1.500 spomenika. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljan problem koji se tiče očuvanja kulturnog nasleđa i identiteta Srba u ovom delu BiH. Odbor, čiji je predsednik Đorđe Radanović, naglašava da se radi o čistom kulturocidu, koji je nastavak procesa koji je započet tokom genocida 1941. godine i etničkog čišćenja devedesetih godina.
Radanović je u izjavi za Srnu istakao da je popis koji je Odbor sačinio baziran isključivo na slučajevima koje su zabeležili mediji. To ukazuje na ozbiljnost situacije, jer brojke koje se pominju ne obuhvataju sve incidente koji su se desili, već samo one koji su dospeli u javnost. Ovaj fenomen uništavanja spomenika ne može se posmatrati kao izolovan slučaj; on je deo šireg trenda koji se dešava u okviru društvenih i političkih tenzija u Bosni i Hercegovini.
U poslednjim godinama, brojni spomenici i groblja su izloženi vandalizmu, a mnogi su potpuno uništeni. Ova situacija dodatno komplikuje odnose među različitim etničkim grupama u zemlji, jer se uništavanje kulturnih obeležja može smatrati napadom na identitet i istoriju jednog naroda. Srbi u Federaciji BiH se osećaju ugroženo, a Odbor za zaštitu prava Srba pokušava da skrene pažnju na ovaj problem kako bi podigao svest o važnosti očuvanja kulturnog nasleđa.
Vandalizam nad pravoslavnim grobljima i spomenicima nije samo pitanje lokalne zajednice, već ima šire implikacije za društvo u celini. Ovaj trend može dovesti do pogoršanja međunacionalnih odnosa, dodatnog jačanja netrpeljivosti i produbljivanja podela u društvu. Očuvanje istorije i kulture je ključno za izgradnju stabilnog i mirnog društva, a uništavanje spomenika predstavlja direktan napad na identitet i dostojanstvo jednog naroda.
Osim što se uništavaju spomenici, često se dešava i da se noviji objekti, koji bi mogli predstavljati deo kulturne baštine, ne priznaju ili se ne vrednuju kako treba. Ovo dodatno otežava situaciju, jer se čini da se istorija ponavlja, a da se lekcije iz prošlosti ne uče. U tom kontekstu, važno je da se svi akteri u društvu, uključujući vlasti, civilno društvo i međunarodne organizacije, angažuju na očuvanju svih oblika kulturnog nasleđa.
Radanović je naglasio potrebu za aktivnijim pristupom u zaštiti pravoslavnih groblja i spomenika, kao i za većom podrškom od strane institucija. Uloga lokalnih zajednica takođe je ključna, jer one mogu pružiti podršku očuvanju svojih kulturnih i verskih objekata. Pored toga, važno je nastaviti s edukacijom o značaju kulturnog nasleđa, kako bi se podigla svest među mladima i podstakla odgovornost prema očuvanju identiteta i tradicije.
U ovoj situaciji, važno je da se prepoznaju svi oblici kulturocida i da se brzo reaguje na slične incidente. To uključuje i sakupljanje podataka o uništenim spomenicima, kao i rad na njihovoj obnovi i zaštiti. U isto vreme, neophodno je podržati dijalog među različitim etničkim grupama u cilju izgradnje međusobnog poverenja i razumevanja. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo stvoriti društvo koje poštuje i čuva svoju kulturu, bez obzira na etničku pripadnost.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je očuvanje pravoslavnih grobalja i spomenika od suštinskog značaja ne samo za Srbe u Federaciji BiH, već i za celokupno društvo. To je pitanje koje se tiče svih nas, jer kultura i istorija su temelj na kojem se gradi budućnost.
