Istraživači iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) nedavno su na Sjeničko-pešterskoj visoravni zabeležili izuzetno retku pticu – crnokrilog zijavca (Glareola nordmanni). Ova ptica je u Srbiji viđena samo treći put, a prvi put nakon skoro 40 godina, što čini ovaj događaj posebnim i značajnim za ornitologe i ljubitelje prirode.
Crnokrili zijavac je primećen 2. maja 2023. godine kod akumulacionog jezera, između sela Karajukića Bunari i Braćak. Ova neobična vrsta ptice, koja podseća na veliku čiopu sa račvastim crnim repom, u Srbiji je bila zabeležena poslednji put 1989. godine u blizini Kladova. Ovaj novi nalaz ukazuje na to da se ova ptica, koja naseljava stepe od Crnog mora do Mongolije, može ponovo pojaviti na ovim prostorima, uprkos opadajućoj brojnosti njene populacije.
Jedan od ključnih uzroka opadanja populacije crnokrilog zijavca jeste gubitak staništa i promene u ekosistemima. Iako zimi provodi vreme u podsaharskoj Africi, istraživači smatraju da je jedinka koja je zabeležena na Pešteru zalutala tokom povratka na severna gnezdilišta. Ovaj migracioni put predstavlja izazov za mnoge vrste ptica, uključujući i crnokrilog zijavca, zbog sve većih pritisaka na njihova staništa.
Sjeničko-pešterska visoravan, područje na kojem je ptica primećena, ima status Specijalnog rezervata prirode i vlažnog staništa od međunarodnog značaja. Ova visoravan je deo EMERALD ekološke mreže Srbije, koja se fokusira na očuvanje biodiverziteta i zaštitu ugroženih vrsta. Ipak, unatoč međunarodnom značaju ovog područja, DZPPS upozorava na nelegalnu eksploataciju treseta koja se nastavlja na Pešteru. Ova aktivnost se često odvija uz „prećutno odobrenje i nemar nadležnih“, što dodatno ugrožava staništa ptica i drugih vrsta.
Pored eksploatacije treseta, dodatnu pretnju za ptice na ovom migracionom koridoru predstavlja i najavljena izgradnja vetroparka na samoj granici sa Crnom Gorom. Takvi projekti mogu imati značajan negativan uticaj na migracione rute ptica, kao i na njihova staništa. Često se ne uzimaju u obzir ekološki aspekti prilikom planiranja ovakvih infrastrukturnih projekata, što može dovesti do daljeg smanjenja broja ptica i drugih divljih životinja.
Crnokrili zijavac je samo jedan od primera kako ljudske aktivnosti mogu uticati na prirodu. Ova ptica je simbol opasnosti s kojom se suočavaju mnoge vrste usled promena u njihovim staništima. Važno je da se prepoznaju i reše problemi koji utiču na očuvanje ovih retkih i ugroženih vrsta. Očuvanje biodiverziteta nije samo pitanje zaštite pojedinačnih vrsta, već i očuvanja celokupnog ekosistema.
U svetlu ovih događaja, poziva se na veću svest o značaju očuvanja prirode i zaštite ugroženih vrsta. Istraživanja poput onih koje sprovodi DZPPS su ključna za razumevanje stanja u prirodi i identifikaciju vrsta koje su u opasnosti. Takođe, važno je da zajednica, vlada i nevladine organizacije rade zajedno kako bi se osiguralo da se prirodni resursi koriste održivo i da se poštuju međunarodni standardi zaštite okoliša.
U zaključku, pojava crnokrilog zijavca na Sjeničko-pešterskoj visoravni predstavlja ne samo retkost u ornitološkom smislu, već i alarm za sve nas da se aktivno uključimo u zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Naša budućnost i budućnost mnogih vrsta zavise od naše sposobnosti da prepoznamo važnost prirode i da se zalažemo za njeno očuvanje.
