Evropska komisija je nedavno saopštila da nacionalne vlade zemalja članica EU imaju mogućnost da zabranjuju maloletnicima korišćenje društvenih mreža, ukoliko to smatraju potrebnim. Ova odluka omogućava Francuskoj da uvede zabranu za decu mlađu od 15 godina, što može značajno uticati na način na koji se mladi ljudi povezuju i komuniciraju na internetu.
Portparol Evropske komisije, Toma Renjije, naglasio je da široka zabrana društvenih mreža nije cilj Komisije, već da bi svaka država članica trebala da donese odluku u skladu sa sopstvenim potrebama i situacijom. Ova izjava ukazuje na to da EU ne želi da nameće jedinstvena pravila za sve zemlje, već da ostavi prostor za individualne odluke koje uzimaju u obzir lokalne okolnosti.
U okviru regulative EU o privatnosti, države članice imaju pravo da odrede minimalnu starosnu granicu za korišćenje digitalnih platformi. Ova regulativa ima za cilj da zaštiti privatnost i bezbednost mladih, s obzirom na sve veće zabrinutosti oko uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje i razvoj dece.
Mnoge države su već preduzele korake u ovom pravcu. Na primer, u nekim zemljama su uvedene restrikcije za korišćenje određenih aplikacija i platformi, dok su druge zemlje, poput Francuske, u procesu razmatranja zakonskih rešenja koja bi ograničila pristup društvenim mrežama mladima. Ovo može uključivati zabranu registracije na određene platforme ili obavezivanje kompanija da verifikuju starost korisnika.
Razlozi za ovakve mere su višestruki. Prvo, postoji sve veća briga o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje dece. Mnogi stručnjaci upozoravaju na to da prekomerna upotreba društvenih mreža može dovesti do problema kao što su anksioznost, depresija, pa čak i cyberbullying. U tom kontekstu, zaštita mladih korisnika postaje prioritet za mnoge vlade.
Drugo, postoji i pitanje privatnosti. Mladi su često manje svesni rizika koje nose društvene mreže, kao što su deljenje ličnih informacija ili izlaganje neprimerenom sadržaju. Uvođenje starosnih ograničenja moglo bi pomoći u smanjenju ovih rizika i pružiti deci sigurnije okruženje na internetu.
Međutim, ovakve odluke takođe izazivaju i određene kontroverze. Kritičari smatraju da bi zabrane mogle ograničiti slobodu izražavanja i pristup informacijama. Mnogi se pitaju da li je bolje edukovati mlade o sigurnom korišćenju interneta, nego im jednostavno zabraniti pristup. Ovaj pristup bi mogao pomoći deci da steknu veštine potrebne za navigaciju digitalnim svetom, umesto da ih isključuju iz njega.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi ovakve mere mogle biti teže za sprovesti u praksi. Mnogi mladi ljudi koriste različite načine da zaobiđu starosne provere na društvenim mrežama, što može dovesti do pitanja efikasnosti ovakvih zakona.
Na kraju, važno je napomenuti da je ovaj korak Evropske komisije samo jedan deo šireg globalnog trenda ka regulaciji društvenih mreža i zaštiti mladih. Kako tehnologija nastavlja da se razvija, tako će i izazovi sa kojima se suočavaju vlade i društva rasti. U tom smislu, osnaživanje mladih kroz obrazovanje o digitalnoj pismenosti i sigurnosti može biti ključni korak ka stvaranju zdravijeg i sigurnijeg okruženja na internetu.
Ukoliko se Francuska odluči za uvođenje zabrane, biće zanimljivo pratiti kako će se ovaj zakon implementirati i kakve će efekte imati na mlade korisnike društvenih mreža. U svakom slučaju, ovo pitanje zaslužuje pažnju i ozbiljan pristup, kako bi se pronašla najbolja rešenja za zaštitu mladih u digitalnom svetu.
