Američki Stejt department je danas objavio uvođenje sankcija protiv dve kineske kompanije koje upravljaju terminalom i skladištem za sirovu naftu, a koje su bile uključene u ilegalni uvoz iranske nafte. Ove kompanije su omogućile unos miliona barela iranske nafte putem tankera registrovanih u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove sankcije su deo šireg napora da se zaustavi finansiranje iranskog režima, koji se optužuje za podršku terorizmu i destabilizaciju regiona.
Prema saopštenju Stejt departmenta, ovo je četvrti krug sankcija usmerenih protiv kineskih operatera terminala koji su ključni u mreži trgovine iranskom sirovom naftom. Ova trgovina, kako se navodi, predstavlja značajan izvor prihoda za iranski režim, koji ih koristi za finansiranje svojih destabilizujućih aktivnosti, uključujući podršku terorističkim grupama u inostranstvu i represiju protiv sopstvenog naroda.
Osim sankcija protiv kineskih kompanija, američko ministarstvo finansija je takođe sankcionisalo grčkog državljanina Antoniosa Margaritisa, koji je pod sumnjom da je omogućio ilegalni transport i prodaju iranske nafte. Njegova mreža kompanija i flota od desetak brodova su takođe stavljeni na listu sankcija u okviru iranske „flote u senci“, koja je poznata po svojim aktivnostima vezanim za krijumčarenje nafte.
Takođe, sankcije su uvedene protiv još 13 kompanija koje su uključene u izvoz iranske nafte, a koje su registrovane u Hongkongu, Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Maršalskim ostrvima. Osim toga, sankcionisano je i osam brodova koji su učestvovali u ovom poslovanju.
Ove mere dolaze u trenutku kada se napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo povećavaju, nakon što su razgovori o nuklearnom sporazumu stagnirali. Američka administracija smatra da je potrebno dodatno pritisnuti Iran kako bi se sprečilo njegovo dalje širenje uticaja u regionu, koje se često doživljava kao pretnja stabilnosti Bliskog Istoka.
Uvođenje sankcija je takođe deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država da se suprotstave trgovini iranskom naftom, koja je od ključnog značaja za ekonomiju Irana. Prema procenama, prihod od prodaje nafte čini značajan deo budžeta iranske vlade, što omogućava režimu da finansira svoje aktivnosti, kako unutar zemlje, tako i van nje.
Pored toga, Stejt department je naglasio da će američke vlasti nastaviti da rade na suzbijanju ilegalne trgovine naftom i da će preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurale da se iranska nafta ne nađe na svetskom tržištu. Ove sankcije su deo politike „maksimalnog pritiska“ koju je prethodna administracija primenjivala prema Iranu, a koja ima za cilj da izoluje Teheran na međunarodnom planu.
Očekuje se da će ove nove sankcije izazvati dodatne tenzije u odnosima između SAD i Kine, s obzirom na to da se kineske kompanije često dovode u vezu sa trgovinom iranskom naftom. Kineska vlada je već izrazila protivljenje američkim sankcijama, tvrdeći da su one nezakonite i da narušavaju međunarodne trgovinske norme.
U zaključku, aktuelne sankcije koje je uveo američki Stejt department predstavljaju važan korak u borbi protiv iranske trgovine naftom i pokušaju da se smanji finansijska podrška iranskom režimu. Ove mere će verovatno imati dalekosežne posledice, kako za iransku ekonomiju, tako i za međunarodne odnose u regionu.
