Budva je postala mesto koje izaziva veliku pažnju zbog neverovatnog broja registrovanih kompanija na samo jednoj adresi. Prema podacima iz Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS), u dve poslovne zgrade u Budvi registrovano je čak 2.606 kompanija. Ovi podaci su šokantni i stavljaju Budvu u središte pažnje kada je reč o fiktivnim preduzećima.
Prema informacijama sa različitih izvora, među kojima je i podgorički portal Borba, većina ovih kompanija je fiktivna i pretežno u vlasništvu državljana Turske. Ove kompanije, koje postoje „na papiru“, koriste se kao paravan za legalizaciju boravka i dobijanje dozvola u Crnoj Gori. U praksi, to znači da strane državljane, najčešće iz Turske, osnivaju preduzeća sa minimalnim kapitalom, što u ovom slučaju iznosi samo jedan evro. Ovim postupkom, oni stiču osnov za dobijanje privremene boravišne dozvole.
U zgradama koje su smeštene između Sekretarijata za urbanizam Opštine Budva i Uprave prihoda, registrovano je na hiljade kompanija koje nemaju stvarni poslovni prostor, zaposlene niti bilo kakvu ekonomsku aktivnost. Većina njih koristi identične adrese i kontakt podatke, dok pojedine firme dele iste predstavnike ili zastupnike. Ovo ukazuje na sistematičan pristup stvaranju fiktivnih preduzeća koja nemaju realnu svrhu osim legalizacije boravka stranih državljana.
Na terenu se može primetiti da su u ovim zgradama smeštene agencije koje se bave „poslovnim asistiranjem“, nudeći fiktivnu registraciju firmi za strane državljane. Ove agencije su ključni element u sistemu koji omogućava stranim državljanima da se lako registruju i dobiju boravišne dozvole bez stvarne ekonomske aktivnosti.
Izvori iz budvanskog privrednog sektora navode da su takve firme „samo na papiru“, a njihova stvarna svrha je da omoguće legalizovan boravak u zemlji. Poreski inspektor, koji je želeo da ostane anoniman, ističe da na jednoj adresi može biti registrovano i po stotinu firmi koje se nikada nisu pojavile u poreskim prijavama. Ovaj mehanizam je široko rasprostranjen duž crnogorske obale, ali Budva je postala epicentar ovih aktivnosti.
Fiktivna preduzeća predstavljaju ozbiljan problem ne samo za crnogorsku ekonomiju, već i za pravni sistem zemlje. Ova praksa stvara nerazumevanje u vezi sa stvarnim ekonomskim aktivnostima i može uticati na imidž Crne Gore kao destinacije za investicije i poslovanje. Strane kompanije koje traže ozbiljne poslovne prilike mogu biti obeshrabrene trenutnim stanjem, a to može imati dugoročne posledice po razvoj zemlje.
U ovom kontekstu, važno je da nadležni organi preduzmu korake kako bi se suprotstavili fiktivnim preduzećima i osigurali da se poslovanje u Crnoj Gori odvija u skladu sa zakonima i pravilima. Potrebne su rigoroznije provere prilikom registracije kompanija, kao i strože sankcije za one koji se bave ovakvim aktivnostima.
U zaključku, situacija u Budvi sa fiktivnim preduzećima predstavlja ozbiljan izazov za Crnu Goru. Ova pojava zahteva hitnu pažnju i delovanje kako bi se očuvala ekonomija i imidž zemlje. Transparentnost i zakonitost u poslovanju su ključni za stvaranje povoljnog okruženja za investicije i razvoj privrede. Samo kroz jasno definisane procedure i kontrolu može se obezbediti da Crna Gora postane privlačna destinacija za stvarne investitore i poslovne ljude.
